Izaija 9
1. Ali neæe se onako zamraèiti pritenjena zemlja kao pre kad se dotaèe zemlje Zavulonove i zemlje Neftalimove, ili kao posle kad dosadjivae na putu k moru s one strane Jordana Galileji neznaboaèkoj.
2. Narod koji hodi u tami videæe videlo veliko, i onima koji sede u zemlji gde je smrtni sen zasvetliæe videlo.
3. Umnoio si narod, a nisi mu uvelièao radosti; ali æe se radovati pred Tobom kao to se raduju o etvi, kao to se vesele kad dele plen.
4. Jer si slomio jaram u kome vucijae, i tap kojim ga bijahu po pleæima i palicu nasilnika njegovog kao u dan madijanski.
5. Jer æe obuæa svakog ratnika koji se bije u graji i odelo u krv uvaljano izgoreti i biti hrana ognju.
6. Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime æe Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac veèni, Knez mirni.
7. Bez kraja æe rasti vlast i mir na prestolu Davidovom i u carstvu njegovom da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada doveka. To æe uèiniti revnost Gospoda nad vojskama.
8. Gospod posla reè Jakovu, i ona pade u Izrailju.
9. I znaæe sav narod, Jefrem i stanovnici samarijski, koji oholo i ponositog srca govore:
10. Padoe opeke, ali æemo mi zidati od tesanog kamena; dudovi su poseèeni, ali æemo ih zameniti kedrima.
11. Ali æe Gospod podignuti protivnike Resinove na nj, i skupiæe neprijatelje njegove,
12. Sirce s istoka i Filisteje sa zapada, te æe dreti Izrailja na sva usta. Kod svega toga neæe se odvratiti gnev Njegov, nego æe ruka Njegova jo biti podignuta.
13. Jer se narod neæe obratiti k onome ko ga bije, i neæe traiti Gospoda nad vojskama.
14. Zato æe odseæi Gospod Izrailju glavu i rep, granu i situ u jedan dan.
15. Stareina i ugledan èovek to je glava, a prorok koji uèi la to je rep.
16. Jer koji vode taj narod, oni ga zavode, a koje vode, oni su propali.
17. Zato se Gospod neæe radovati mladiæima njegovim, i na sirote njegove i na udovice njegove neæe se smilovati, jer su svikoliki licemeri i zlikovci, i svaka usta govore nevaljalstvo. Kod svega toga neæe se odvratiti gnev Njegov, nego æe ruka Njegova jo biti podignuta.
18. Jer æe se razgoreti bezbonost kao oganj, koji saee èkalj i trnje, pa upali gustu umu, te otide u dim visoko.
19. Od gneva Gospoda nad vojskama zamraèiæe se zemlja i narod æe biti kao hrana ognju, niko neæe poaliti brata svog.
20. I zgrabiæe s desne strane, pa æe opet biti gladan, i jeæe s leve strane, pa se opet neæe nasititi; svaki æe jesti meso od miice svoje,
21. Manasija Jefrema, i Jefrem Manasiju, a obojica æe se sloiti na Judu. Kod svega toga neæe se odvratiti gnev Njegov, nego æe ruka Njegova jo biti podignuta.