Zaharija 1
1. Osmog meseca druge godine Darijeve, dodje reè Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreæi:
2. Gospod se vrlo razgnevi na oce vae.
3. Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja æu se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama.
4. Ne budite kao oci vai, kojima vikahu predjanji proroci govoreæi: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne posluae niti pazie na me, govori Gospod.
5. Oci vai gde su? I ti proroci ive li doveka?
6. Ali reèi moje i uredbe moje koje zapovedah slugama svojim prorocima ne stigoe li oce vae? Te se oni obratie i rekoe: Kako Gospod nad vojskama bee namislio uèiniti nam prema putevima naim i po delima naim, tako nam uèini.
7. Dvadeset èetvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, dodje reè Gospodnja proroku Zahariji sinu Varahije sina Idovog govoreæi:
8. Videh noæu, a to èovek jahae na konju ridjem, i stajae medju mirtama koje behu u dolu, a za njim behu konji ridji, areni i beli.
9. I rekoh: ta je ovo, gospodaru moj? A andjeo koji govorae sa mnom reèe mi: Ja æu ti pokazati ta je ovo.
10. Tada èovek koji stajae medju mirtama progovori i reèe: Ovo su koje posla Gospod da obilaze zemlju.
11. I oni progovorie andjelu Gospodnjem koji stajae medju mirtama, i rekoe: Mi obidjosmo zemlju, i gle, sva zemlja poèiva i mirna je.
12. Tada andjeo Gospodnji odgovori i reèe: Gospode nad vojskama, kad æe se veæ smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje se gnevi veæ sedamdeset godina?
13. A Gospod odgovori andjelu koji govorae sa mnom, dobrim reèima, milim reèima.
14. I reèe mi andjeo koji govorae sa mnom: Vièi i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma.
15. I gnevim se silno na narode bezbrine, jer se malo razgnevih, a oni pomogoe na zlo.
16. Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu miloæu, dom æe se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i ue æe se zategnuti preko Jerusalima.
17. Jo vièi i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet æe gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod æe opet uteiti Sion i opet æe izabrati Jerusalim.
18. Tada podigoh oèi svoje i videh, i gle, èetiri roga.
19. I rekoh andjelu koji govorae sa mnom: ta je to? A on mi reèe: To su rogovi koji razmetnue Judu, Izrailja i Jerusalim.
20. Potom pokaza mi Gospod èetiri kovaèa.
21. I rekoh: ta su ti doli da rade? A on odgovori i reèe: Ono su rogovi koji razmetnue Judu da niko ne podie glave; a ovi dodjoe da ih uplae, da odbiju rogove narodima, koji podigoe rog na zemlju Judinu da je razmetnu.