Zaharija 10
1. Itite od Gospoda dada u vreme poznog dada, Gospod æe pustiti munje, i daæe vam izobila dada i svakome trave u polju.
2. Jer likovi govore nitavilo i vraèi vide la i govore zaludne sne, tee tatinom; zato otidoe kao stado, i ojadie se, jer ne bee pastira.
3. Gnev se moj raspali na pastire, i pokarah jarce; jer Gospod nad vojskama obidje stado svoje, dom Judin, i uèini da su mu kao konj okiæen za boj.
4. Od Njega je ugao, od Njega kolje, od Njega luk ubojiti, od Njega izlazi i svaki nastojnik.
5. I oni æe biti kao junaci, gaziæe u boju kao blato po ulicama, i biæe se, jer je Gospod s njima, i koji jau na konjima osramotiæe se.
6. I ukrepiæu dom Judin, i dom æu Josifov spasti, i doveæu ih natrag, jer mi ih je ao, i biæe kao da ih nisam odbacio, jer sam ja Gospod Bog njihov i usliiæu ih.
7. I oni od Jefrema biæe kao junak, i srce æe im biti celo kao od vina, i sinovi njihovi videæe i veseliæe se, i srce æe im se radovati o Gospodu.
8. Zazvidaæu im i sabraæu ih, jer æu ih izbaviti, i oni æe se umnoiti kao to su se bili umnoili.
9. I rasejaæu ih medju narode da se u dalekim mestima opominju mene, i iveæi sa sinovima svojim da se vrate.
10. I doveæu ih natrag iz zemlje misirske, i sabraæu ih iz asirske, i doveæu ih u zemlju galadsku i na Livan; i neæe im biti dosta mesta.
11. I od teskobe æe preæi preko mora, i razbiæe vale u moru, i sve æe dubine reci presahnuti, i oboriæe se ponos asirski i palica æe se misirska uzeti.
12. I ukrepiæu ih Gospodom, i oni æe hodati u ime Njegovo, govori Gospod.