Zaharija 6

1. Potom opet podigoh oèi svoje, i videh, a to èetvora kola izlažahu izmedju dve gore, a te gore behu od bronze.

2. U prvim kolima behu konji ridji, a u drugim kolima konji vrani,

3. A u treæim kolima konji beli, a u èetvrtim kolima konji šareni, jaki.

4. I progovorivši rekoh andjelu koji govoraše sa mnom: Šta je to, gospodaru moj?

5. A andjeo odgovori i reèe mi: To su èetiri vetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gde stajaše.

6. Konji vrani što su u jednim, oni idu u severnu zemlju; a beli idu za njima, a šareni idu u zemlju južnu.

7. I jaki izašavši hteše da idu i prolaze zemlju; i reèe: Idite prolazite zemlju. I stadoše prolaziti zemlju.

8. Tada me zovnu, i reèe mi: Vidi, koji otidoše u zemlju severnu, umiriše duh moj u zemlji severnoj.

9. Potom mi dodje reè Gospodnja govoreæi:

10. Uzmi od roblja, od Heldaja i od Tovije i od Jedaje, koji dodjoše iz vavilonske, pa dodji istog dana i udji u dom Josije, sina Sofonijinog.

11. Uzmi srebra i zlata, i naèini vence, i metni na glavu Isusu, sinu Josedekovom, poglavaru sveštenièkom.

12. I reci mu govoreæi: Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo èoveka, kome je ime Klica, koja æe klijati s mesta svog i sagradiæe crkvu Gospodnju.

13. Jer æe On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosiæe slavu, i sedeæe i vladati na svom prestolu, i biæe sveštenik na prestolu svom, i savet mirni biæe medju obema.

14. I venci neka budu Elemu i Toviji i Jedaji i Henu, sinu Sofonijinom za spomen u crkvi Gospodnjoj.

15. I koji su daleko doæi, æe i gradiæe crkvu Gospodnju, i poznaæete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. I to æe biti ako uzaslušate glas Gospoda Boga svog.