Zaharija 14

1. Evo ide dan Gospodnji, i plen æe se tvoj razdeliti usred tebe.

2. Jer æu skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad æe se uzeti, i kuæe opleniti i žene osramotiti i polovina æe grada otiæi u ropstvo, a ostali narod neæe se istrebiti iz grada.

3. Jer æe Gospod izaæi, i vojevaæe na narode kao što vojuje na dan kad je boj.

4. I noge æe Njegove stati u taj dan na gori maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora æe se maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da æe biti prodol vrlo velika, i polovina æe gore ustupiti na sever a polovina na jug.

5. I bežaæete u prodol gorsku, jer æe prodol gorska dopirati do Asala, i bežaæete kao što bežaste od trusa u vreme Ozije, cara Judinog; i doæi æe Gospod Bog moj, i svi æe sveti biti s tobom.

6. I u taj dan neæe biti videlo svetlo i mraèno;

7. Nego æe biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, neæe biti dan i noæ, jer æe i uveèe biti svetlost.

8. I u taj æe dan proteæi iz Jerusalima voda živa, pola k istoènom moru a pola k zapadnom moru, i biæe i leti i zimi.

9. I Gospod æe biti car nad svom zemljom, u onaj dan biæe Gospod jedan i ime Njegovo jedno.

10. I sva æe se zemlja pretvoriti u ravnicu od Gavaje do Rimona s juga Jerusalimu, koji æe se podignuti i naseliti na svom mestu od vrata Venijaminovih do mesta gde su prva vrata, do vrata na uglu, i od kule Ananeilove do teska carevog.

11. I oni æe nastavati u njemu, i neæe više biti prokletstva, i Jerusalim æe stajati bez straha.

12. A ovo æe biti zlo kojim æe Gospod udariti sve narode koji bi vojevali na Jerusalim: telo æe svakom posahnuti dok još stoji na nogu, i oèi æe svakom posahnuti u rupama svojim, i jezik æe svakom posahnuti u ustima.

13. I u to æe vreme biti velika smetnja medju njima od Gospoda, i hvataæe jedan drugog za ruku, i ruka æe se jednog podignuti na ruku drugog.

14. A i Juda æe vojevati na Jerusalim, i blago svih naroda unaokolo sabraæe se, zlato i srebro i odelo vrlo mnogo.

15. I zlo kao to zlo snaæi æe konje, mazge, kamile i magarce i svu stoku koja bude u tom logoru.

16. I ko god ostane od svih naroda koji dodju na Jerusalim, svak æe dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica.

17. I ako koje od plemena zemaljskih ne bi došlo u Jerusalim da se pokloni caru Gospodu nad vojskama, na njih neæe biti dažda;

18. I ako se pleme misirsko ne bi podiglo i došlo, na koje ne daždi, biæe isto zlo kojim æe Gospod udariti narode koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

19. Takav æe biti greh Misircima i greh svim narodima koji ne bi dolazili da praznuju praznik senica.

20. U taj æe dan biti na zvoncima konjskim: Svetinja Gospodu; i lonci æe u domu Gospodnjem biti kao zdele pred oltarom;

21. I svi æe lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Gospodu nad vojskama, i svi koji hoæe da prinesu žrtvu dolazeæi uzimaæe ih i kuvati u njima; i u taj dan neæe više biti Hananejca u domu Gospoda nad vojskama.