Obadija 1
1. Utvara Avdijeva. Ovako veli Gospod Gospod za edomsku: Èusmo glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima: Ustajte, da ustanemo na nju u boj.
2. Gle, uèiniæu te malim medju narodima, biæe vrlo prezren.
3. Ponos srca tvog prevari te, tebe, koji ivi u raselinama kamenim, u visokom stanu svom, i govori u srcu svom: Ko æe me oboriti na zemlju?
4. Da podigne visoko kao orao i medju zvezde da metne gnezdo svoje, odande æu te oboriti, govori Gospod.
5. Kako si oplenjen?! Da su doli k tebi kradljivci ili lupei noæu, ne bi li pokrali koliko im je dosta? Da su doli k tebi beraèi vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka?
6. Kako se pretrai Isav, kako se nadjoe potaje njegove!
7. Do granice te odvedoe svi koji behu s tobom u veri, prevarie te i nadvladae te koji behu u miru s tobom; koji jedu hleb tvoj podmetnue ti zamku, da se ne opazi.
8. U onaj dan, govori Gospod, neæu li pogubiti mudre u zemlji edemskoj i razumne u gori Isavovoj?
9. I tvoji æe se junaci uplaiti, Temane, da se istrebe pokoljem svi iz gore Isavove.
10. Za nasilje uèinjeno bratu tvom Jakovu pokriæe te stid i istrebiæe se zasvagda.
11. Onaj dan, kad ti stajae nasuprot; onaj dan, kad inostranci odvodjahu u ropstvo vojsku njegovu, i tudjinci ulaahu na vrata njegova i bacahu reb za Jerusalim, bee i ti kao koji od njih.
12. Ali ti ne trebae gledati dana brata svog, dana, kad se odvodjae u tudju zemlju, niti se radovati sinovima Judinim u dan kad propadahu, niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove.
13. Ne trebae ti uæi na vrata naroda mog u dan pogibli njihove, ne trebae da i ti gleda zlo njihovo u dan pogibli njihove, ni da se dohvata dobra njihova u dan pogibli njihove.
14. Niti trebae da stane na rasputicu da ubija bean njihovu, niti da izdaje onih koji ostae u dan nevolje.
15. Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima: kako si èinio, tako æe ti biti, plata æe ti se vratiti na glavu tvoju.
16. Jer kao to ste vi pili na svetoj gori mojoj, tako æe piti svi narodi vazda, piæe, i dreæe, i biæe kao da ih nije bilo.
17. A na gori æe Sionu biti spasenje, i biæe sveta, i dom æe Jakovljev naslediti nasledstvo svoje.
18. I dom æe Jakovljev biti oganj i dom Josifov plamen, a dom Isavov strnjika; i razgoreæe se na njih, i spaliæe ih; i neæe biti ostataka domu Isavovom, jer Gospod reèe.
19. I naslediæe jug, goru Isavovu, i ravnicu, Filisteje; i naslediæe polje Jefremovo i polje samarijsko i Venijaminovo i Galad;
20. I zarobljena vojska sinova Izrailjevih naslediæe ta je bilo hananejsko do Sarepte; a roblje jerusalimsko, to je u Sefaradu, naslediæe june gradove.
21. I izbavitelji æe izaæi na goru Sion da sude gori Isavovoj, i carstvo æe biti Gospodnje.