Zaharija 2

1. Opet podigoh oèi svoje i videh, i gle, èovek, i u ruci mu uže meraèko.

2. I rekoh: Kuda ideš? A on mi reèe: Da izmerim Jerusalim da vidim kolika mu je širina i kolika mu je dužina.

3. I gle, andjeo koji govoraše sa mnom izadje, i drugi andjeo izadje mu na susret.

4. I reèe mu: Trèi. Govori onom mladiæu i reci: Jerusalimljani æe se naseliti po selima radi mnoštva ljudi i stoke što æe biti u njemu.

5. I ja æu mu, govori Gospod, biti zid ognjen unaokolo i biæu za slavu usred njega.

6. Ej, ej, bežite iz zemlje severne, govori Gospod, jer vas razasuh u èetiri vetra nebeska, govori Gospod.

7. Ej Sione, koji sediš kod kæeri vavilonske, izbavi se.

8. Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tièe u vas, tièe u zenicu oka Njegovog.

9. Jer evo, ja æu mahnuti rukom svojom na njih, i biæe plen slugama svojim, i poznaæete da me je poslao Gospod nad vojskama.

10. Pevaj i veseli se, kæeri sionska, jer evo ja idem i nastavaæu usred tebe, govori Gospod.

11. I mnogi æe se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i biæe mi narod, i ja æu nastavati usred tebe, i poznaæeš da me je poslao k tebi Gospod nad vojskama.

12. I Gospod æe naslediti Judu, svoj deo, u zemlji svetoj, i opet æe izabrati Jerusalim.

13. Neka æuti svako telo pred Gospodom, jer usta iz svetog stana svog.