Zaharija 4
1. Potom vrati se andjeo koji mi govorae, i probudi me kao èoveka koji se budi oda sna.
2. I reèe mi: ta vidi? A ja rekoh: Vidim, eto, sveænjak sav od zlata, i gore na njemu èaa, i sedam iaka njegovih na njemu, i sedam levaka za sedam iaka to su gore na njemu,
3. I dve masline uza nj, jedna s desne strane èai a jedna s leve.
4. I progovorih andjelu koji govorae sa mnom, i rekoh: ta je to, gospodaru moj?
5. A andjeo koji govorae sa mnom odgovori i reèe mi: Zar ne zna ta je to? I rekoh: Ne, gospodaru moj.
6. A on odgovori i reèe mi govoreæi: To je reè Gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krepoæu nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama.
7. ta si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? Ravnica; i on æe izneti najvii kamen, s usklicima: Milost, milost njemu.
8. I dodje mi reè Gospodnja govoreæi:
9. Ruke Zorovaveljeve osnovae ovaj dom, ruke æe njegove i dovriti, i poznaæe da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.
10. Jer ko je prezreo dan malih stvari? Jer æe se radovati kad vidi kamen meraèki u ruci Zorovavelju, onih sedam oèiju Gospodnjih koji prelaze svu zemlju.
11. Tada odgovarajuæi rekoh mu: ta su one dve masline s desne strane sveænjaku i s leve?
12. I opet progovorih i rekoh mu: ta su one dve granèice maslinove, to su medju dva levka zlatna, koji toèe zlato?
13. I reèe mi govoreæi: Zar ne zna ta je to? A ja rekoh: Ne, gospodaru moj.
14. Tada reèe: To su dve masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje.