Propovjednik 1
1. Reèi propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.
2. Tatina nad tatinama, veli propovednik, tatina nad tatinama, sve je tatina.
3. Kakva je korist èoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?
4. Narataj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
5. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
6. Vetar ide na jug i obræe se, i u obrtanju svom vraæa se.
7. Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraæaju da opet teku.
8. Sve je muèno, da èovek ne moe iskazati; oko se ne moe nagledati, niti se uho moe nasluati.
9. ta je bilo to æe biti, ta se èinilo to æe se èiniti, i nema nita novo pod suncem.
10. Ima li ta za ta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Veæ je bilo za vekova koji su bili pre nas.
11. Ne pominje se ta je pre bilo; ni ono to æe posle biti neæe se pominjati u onih koji æe posle nastati.
12. Ja propovednik bejah car nad Izrailjem u Jerusalimu.
13. I upravih srce svoje da traim i razberem mudroæu sve to biva pod nebom; taj muèni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muèe oko njega.
14. Videh sve to biva pod suncem, i gle, sve je tatina i muka duhu.
15. ta je krivo ne moe se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.
16. Ja rekoh u srcu svom govoreæi: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudroæu sve koji bie pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.
17. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
18. Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnoava znanje umnoava muku.