Izaija 1
1. Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.
2. Èujte, nebesa, i sluaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenue od mene.
3. Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.
4. Da grenog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovaèkog, sinova pokvarenih! Ostavie Gospoda, prezree Sveca Izrailjevog, odstupie natrag.
5. to biste jo bili bijeni kad se sve vie odmeæete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo.
6. Od pete do glave nema nita zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscedjene ni zavijene ni uljem zablaene.
7. Zemlja je vaa pusta, gradovi vai ognjem popaljeni; vae njive jedu tudjini na vae oèi, i pusto je kao to opustoavaju tudjini.
8. I osta kæi sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.
9. Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednaèili bismo se s Gomorom.
10. Èujte reè Gospodnju, knezovi sodomski, posluajte zakon Boga naeg, narode gomorski!
11. ta æe mi mnotvo rtava vaih? Veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junèiju i jagnjeæu i jareæu.
12. Kad dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od vas, da gazite po mom tremu?
13. Ne prinosite vie rtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skuptine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
14. Na mladine vae i na praznike vae mrzi dua moja, dosadie mi, dodija mi podnositi.
15. Zato kad irite ruke svoje, zaklanjam oèi svoje od vas; i kad mnoite molitve, ne sluam; ruke su vae pune krvi.
16. Umijte se, oèistite se, uklonite zloæu dela svojih ispred oèiju mojih, prestanite zlo èiniti.
17. Uèite se dobro èiniti, traite pravdu, ispravljajte potlaèenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.
18. Tada dodjite, veli Gospod, pa æemo se suditi: ako gresi vai budu kao skerlet, postaæe beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaæe kao vuna.
19. Ako hoæete sluati, dobro zemaljsko jeæete.
20. Ako li neæete, nego budete nepokorni, maè æe vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoe.
21. Kako posta kurva verni grad? Pun bee pravice, pravda nastavae u njemu, a sada krvnici.
22. Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomea se s vodom.
23. Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupeima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovièka ne dolazi pred njih.
24. Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razraèunaæu se sa protivnicima svojim, i osvetiæu se neprijateljima svojim.
25. I okrenuæu ruku svoju na te, i saeæi æu troske tvoje da te preèistim, i ukloniæu sve olovo tvoje.
26. I postaviæu ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoèetka; tada æe se zvati grad pravedni, grad verni.
27. Sion æe se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.
28. A odmetnici i grenici svi æe se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuæe.
29. Jer æete se posramiti od gajeva koje eleste, i zastideti se od vrtova koje izabraste.
30. Jer æete biti kao hrast kome opada liæe i kao vrt u kome nema vode.
31. I biæe junak kao kuèine i delo njegovo kao iskra, i oboje æe se zapaliti, i neæe biti nikoga da ugasi.