Izaija 35
1. Radovaæe se tome pustinja i zemlja sasuena, veseliæe se pusto i procvetati kao rua.
2. Procvetaæe obilno, i veseliæe se radujuæi se i popevajuæi; slava livanska daæe joj se i krasota karmilska i saronska; ta æe mesta videti slavu Gospodnju, krasotu Boga naeg.
3. Ukrepite klonule ruke, i kolena iznemogla utvrdite.
4. Recite onima kojima se srce uplailo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vaeg; osveta ide, plata Boja, sam ide, i spaæe vas.
5. Tada æe se otvoriti oèi slepima, i ui gluvima otvoriæe se.
6. Tada æe hromi skakati kao jelen, i jezik nemog pevaæe, jer æe u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasuenoj.
7. I suvo æe mesto postati jezero, i zemlja sasuena izvori vodeni, u stanu zmajevskom, po loama njihovim, biæe trava, trska i sita.
8. I onde æe biti nasap i put, koji æe se zvati sveti put; neæe iæi po njemu neèisti, nego æe biti za njih; ko uzide njim, ni lud neæe zaæi.
9. Neæe onde biti lava, i ljuta zver neæe iæi po njemu, niti æe se onde naæi, nego æe hoditi izbavljeni.
10. I koje iskupi Gospod, vratiæe se i doæi æe u Sion pevajuæi, i veèna æe radost biti nad glavom njihovom, dobiæe radost i veselje, a alost i uzdisanje beaæe.