Izaija 63

1. Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koraèajuæi u velièini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vredan sam spasti.

2. Zašto Ti je crveno odelo i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci?

3. Gazih sam u kaci, i niko izmedju naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnevu svom i potlaèih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.

4. Jer je dan od osvete u srcu mom, i dodje godina da se moji iskupe.

5. Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i zaèudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.

6. I izgazih narode u gnevu svom, i opojih ih jarošæu svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.

7. Pominjaæu dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju za sve što nam je uèinio Gospod, i mnoštvo dobra što je uèinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj.

8. Jer reèe: Doista su moj narod, sinovi, koji neæe izneveriti. I bi im Spasitelj.

9. U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i andjeo, koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme.

10. Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.

11. Ali se opomenu starih vremena, Mojsija, naroda svog: gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj?

12. Koji ih vodi slavnom mišicom svojom za desnicu Mojsijevu? Koji razdvoji vodu pred njima, da steèe sebi veèno ime?

13. Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, da se ne spotakoše?

14. Duh Gospodnji vodi ih tiho, kao kad stoka silazi u dolinu; tako si vodio svoj narod da steèeš sebi slavno ime.

15. Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrdja Tvog i milosti Tvoje? Eda li æe se meni ustegnuti?

16. Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš.

17. Zašto si nam dao da zadjemo, Gospode, s puteva Tvojih? Da nam otvrdne srce da Te se ne bojimo? Vrati se radi sluga svojih, radi plemena nasledstva svog.

18. Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju.

19. Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao niti je prizivano ime Tvoje nad njima.