Izaija 25

1. Gospode, Ti si Bog moj, uzvišavaæu Te, slaviæu ime Tvoje, jer si uèinio èudesa; namere Tvoje od starine vera su i istina.

2. Jer si od grada naèinio gomilu, i od tvrdog grada zidine; od grada dvor za strance, doveka se neæe sagraditi.

3. Zato æe Te slaviti narod silan, grad strašnih naroda bojaæe Te se.

4. Jer si bio krepost ubogom, krepost siromahu u nevolji njegovoj, utoèište od poplave, zaklon od žege, jer je gnev nasilnièki kao poplava koja obaljuje zid.

5. Vrevu inostranaca prekinuo si kao pripeku na suvom mestu; kao pripeka senom od oblaka, tako se pevanje nasilnika prekide.

6. I Gospod æe nad vojskama uèiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od èistog vina, od pretilog mesa s moždanima, od vina bez taloga.

7. I pokvariæe na ovoj gori zastiraè kojim su zastrti svi narodi, i pokrivaè kojim su pokriveni svi narodi.

8. Uništiæe smrt zauvek, i utræe Gospod Gospod suze sa svakog lica, i sramotu naroda svog ukinuæe sa sve zemlje; jer Gospod reèe.

9. I reæi æe se u ono vreme: Gle, ovo je Bog naš, Njega èekasmo, i spašæe nas; ovo je Gospod, Njega èekasmo; radovaæemo se i veseliæemo se za spasenje Njegovo.

10. Jer æe ruka Gospodnja poèinuti na ovoj gori, a Moav æe se izgaziti na svom mestu kao što se gazi slama za gnoj.

11. I razmahnuæe rukama svojim sred njega, kao što razmahuje plivaè da pliva, i oboriæe oholost njegovu mišicama ruku svojih.

12. I grad i visoke zidove tvoje sniziæe, oboriæe, baciæe na zemlju u prah.