Izaija 27

1. Tada æe Gospod pokarati maèem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiæe zmaja koji je u moru.

2. Tada pevajte o vinogradu koji radja crveno vino:

3. Ja Gospod èuvam ga, u svako doba zalivaæu ga, dan noæ èuvaæu ga da ga ko ne ošteti.

4. Nema gneva u mene; ko æe staviti u boj nasuprot meni èkalj i trnje? Ja æu pogaziti i spaliti sve.

5. Ili neka se uhvati za silu moju da uèini mir sa mnom; uèiniæe mir sa mnom.

6. Jednom æe se ukoreniti Jakov, procvetaæe i uzrasti Izrailj, i napuniæe vasiljenu plodom.

7. Je li ga udario onako kako je udario one koji njega udaraše? Je li ga ubio onako kako su ubijeni oni koje je ubio?

8. S merom ga je karao, kad ga je odbacio, kad ga je odneo silnim vetrom svojim istoènim.

9. Zato æe se time oèistiti bezakonje Jakovljevo i to æe biti sva korist što æe se uzeti greh njegov kad sve kamenje oltarno razmetne kao razdrobljeno kreèno kamenje i ne bude više gajeva ni sunèanih likova,

10. Jer æe tvrdi grad opusteti i biæe stan ostavljen i zanemaren kao pustinja; onde æe pasti tele i onde æe legati, i poješæe mu grane.

11. Kad se posuše grane, polomiæe se; žene æe dolaziti i ložiti ih na oganj. Jer je narod nerazuman; zato ga neæe žaliti koji ga je stvorio, i koji ga je sazdao neæe se smilovati na nj.

12. U to æe vreme Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi, sabraæete se jedan po jedan.

13. I tada æe se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku, doæi æe i klanjaæe se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu.