Izaija 56

1. Ovako veli Gospod: Pazite na sud, i tvorite pravdu, jer æe skoro doæi spasenje moje, i pravda æe se moja objaviti.

2. Blago èoveku koji tako èini, i sinu èoveèjem koji se drži toga èuvajuæi subotu da se ne oskvrni, èuvajuæi ruku svoju da ne uèini zlo.

3. I neka ne govori tudjin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odluèio od svog naroda; i neka ne govori uškopljenik: Gle, ja sam suvo drvo.

4. Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: Koji drže subote moje i izbiraju šta je meni ugodno, i drže zavet moj,

5. Njima æu dati u domu svom i medju zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kæeri, ime veèno daæu svakome od njih, koje se neæe zatrti.

6. A tudjine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj,

7. Njih æu dovesti na svetu goru svoju i razveseliæu ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biæe ugodne na oltaru mom, jer æe se dom moj zvati dom molitve svim narodima.

8. Gospod Gospod govori, koji sabira prognanike Izrailjeve: Još æu mu sabrati osim onih koji su sabrani.

9. Sve zveri poljske, hodite da jedete, sve zveri šumske.

10. Svi su mu stražari slepi, ništa ne znaju, svi su psi nemi, ne mogu lajati, sanjivi su, leže, mio im je dremež.

11. I psi su proždrljivi, koji ne znaju za sitost; i pastiri su koji ne znaju za razum, svaki se okreæe svojim putem, svaki za svojom korišæu sa svog kraja.

12. Hodite, uzeæu vina i napiæemo se silovitog piæa, i sutra æe biti kao danas, i još mnogo više.