Izaija 58

1. Vièi iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom grehe njihove,

2. Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu.

3. Zašto postismo, vele, a Ti ne pogleda, muèismo duše svoje, a Ti ne hte znati? Gle, kad postite, èinite svoju volju i izgonite sve šta vam je ko dužan.

4. Eto postite da se prete i svadjate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se èuo gore glas vaš.

5. Takav li je post koji izabrah da èovek muèi dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li æeš zvati post i dan ugodan Gospodu?

6. A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlaèene, i da izlomite svaki jaram?

7. Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuæu? Kad vidiš golog, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svog tela?

8. Tada æe sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje æe tvoje brzo procvasti, i pred tobom æe iæi pravda tvoja, slava Gospodnja biæe ti zadnja straža.

9. Tada æeš prizivati, i Gospod æe te èuti; vikaæeš, i reæi æe: Evo me. Ako izbaciš izmedju sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;

10. I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada æe zasjati u mraku videlo tvoje i tama æe tvoja biti kao podne.

11. Jer æe te Gospod voditi vazda, i sitiæe dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepiæe, i biæeš kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presiše.

12. I tvoji æe sazidati stare pustoline, i podignuæeš temelje koji æe stajati od kolena do kolena, i prozvaæeš se: Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.

13. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne èiniš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne iduæi svojim putevima i ne èineæi šta je tebi drago, ni govoreæi reèi,

14. Tada æeš se veseliti u Gospodu, i izvešæu te na visine zemaljske, i daæu ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše.