Izaija 46
1. Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnue se na ivotinju i na stoku; ta nosite, teko je, i umoriæe.
2. Izvalie se, padoe svi, ne mogoe izbaviti tovar, nego i sami odoe u ropstvo.
3. Sluajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog, koje nosim od utrobe, koje drim od rodjenja.
4. I do starosti vae ja æu biti isti, i ja æu vas nositi do sedog veka; ja sam stvorio i ja æu nositi, ja æu vas nositi i izbaviæu.
5. S kim æete me izjednaèiti i uporediti? Koga æete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?
6. Prosipaju zlato iz toboca i mere srebro na merila, plaæaju zlataru da naèini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se.
7. Meæu ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mesto njegovo, te stoji i ne mièe se s mesta svog; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove.
8. Pamtite to, i pokaite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici!
9. Pamtite ta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja,
10. Koji od poèetka javljam kraj i izdaleka ta jo nije bilo; koji kaem: namera moja stoji i uèiniæu sve to mi je volja.
11. Zovem s istoka pticu i iz daleke zemlje èoveka koji æe izvriti ta sam naumio. Rekoh i doveæu to, naumih i uèiniæu.
12. Sluajte me, koji ste upornog srca, koji ste daleko od pravde.
13. Pribliih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neæe odocniti, jer æu u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.