Izaija 66
1. Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnoje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje poèivanje?
2. Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga æu pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skruenog duha i ko drhæe od moje reèi.
3. Ko kolje vola, to je kao da ubije èoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjsku; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabrae na putevima svojim, i dui se njihovoj mile gadovi njihovi.
4. Izabraæu i ja prema nevaljalstvu njihovom, i pustiæu na njih èega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne sluae, nego èinie ta je zlo preda mnom i izabrae ta meni nije po volji.
5. Sluajte reè Gospodnju, koji drhæete od Njegove reèi: braæa vaa, koja mrze na vas i izgone vas imena mog radi, govore: Neka se pokae slava Gospodnja. I pokazaæe se na vau radost, a oni æe se posramiti.
6. Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaæa neprijateljima svojim.
7. Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dodjoe muke, rodi detiæa.
8. Ko je ikada èuo to? Ko je video takvo ta? Moe li zemlja roditi u jedan dan? Moe li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje èim oseti bolove.
9. Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li æu ja, koji dajem da se radja, biti bez poroda, veli Bog tvoj.
10. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga aliste.
11. Jer æete sati sise od utehe njegove, i nasitiæete se, jeæete i nasladjivaæete se u svetlosti slave njegove.
12. Jer ovako veli Gospod: Gle, ja æu kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, pa æete sati; biæete noeni na rukama i milovani na kolenima.
13. Kao kad koga mati njegova tei tako æu ja vas teiti, i uteiæete se u Jerusalimu.
14. Videæete i obradovaæe se srce vae i kosti æe se vae pomladiti kao trava, i znaæe se ruka Gospodnja na slugama Njegovim i gnev na neprijateljima Njegovim.
15. Jer, gle, Gospod æe doæi s ognjem, i kola æe Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.
16. Jer æe Gospod suditi ognjem i maèem svojim svakom telu, i mnogo æe biti pobijenih od Gospoda.
17. Koji se osvetavaju i koji se oèiæavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i mieve, svi æe izginuti, veli Gospod.
18. A ja znam dela njihova i misli njihove, i doæi æe vreme, te æu sabrati sve narode i jezike, i doæi æe i videæe slavu moju.
19. I postaviæu znak na njih, i poslaæu izmedju njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji nateu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne èue glas o meni niti videe slavu moju, i javljaæe slavu moju po narodima.
20. I svu æe braæu vau iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao to prinose sinovi Izrailjevi dar u èistom sudu u dom Gospodnji.
21. I izmedju njih æu uzeti svetenike i Levite, veli Gospod.
22. Jer kao to æe nova nebesa i nova zemlja, to æu ja naèiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako æe stajati seme vae i ime vae.
23. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziæe svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.
24. I izlaziæe i gledaæe mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnue od mene; jer crv njihov neæe umreti i oganj njihov neæe se ugasiti, i biæe gad svakom telu.