Izaija 33
1. Teko tebi, koji pustoi a tebe ne pustoe, i koji èini neveru a tebi se ne èini nevera; kad prestane pustoiti, biæe opustoen, kad prestane èiniti neveru, èiniæe ti se nevera.
2. Gospode, smiluj se na nas, Tebe èekamo; budi im miica svako jutro, i spasenje nae u nevolji.
3. Narodi pobegoe od jake vike, rasejae se narodi to se ti podie.
4. I pokupiæe se plen va kao to se kupe gusenice, skoèiæe na nj kao to skaèu skakavci.
5. Uzvien je Gospod, jer nastava na visini; napuniæe Sion suda i pravde.
6. I tvrdja vremena tvog, sila spasenja tvog biæe mudrost i znanje; strah Gospodnji biæe blago tvoje.
7. Eto, junaci njihovi vièu na polju, i poslanici mirni plaèu gorko:
8. Putevi opustee, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za èoveka.
9. Zemlja tui i èezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogolee.
10. Sada æu ustati, veli Gospod, sada æu se uzvisiti, sada æu se podignuti.
11. Zatrudneæete slamom, rodiæete strnjiku; gnev va prodreæe vas kao oganj.
12. I narodi æe biti kao peæi kreène, izgoreæe ognjem kao trnje poseèeno.
13. Sluajte koji ste daleko ta sam uèinio, i koji ste blizu poznajte moæ moju.
14. Grenici u Sionu uplaiæe se, drhat æe spopasti licemere, i reæi æe: Ko æe od nas ostati kod ognja koji prodire? Ko æe od nas ostati kod veène ege?
15. Ko hodi u pravdi i govori ta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje ui svoje da ne èuje za krv, i zaima oèi svoje da ne vidi zlo;
16. On æe nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biæe mu utoèite, hleb æe mu se davati, voda mu neæe nedostajati.
17. Oèi æe ti videti cara u krasoti njegovoj, gledaæe zemlju daleku.
18. Srce æe tvoje misliti o strahu govoreæi: Gde je pisar? Gde brojaè? Gde je onaj to pregleda kule?
19. Neæe videti estok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.
20. Pogledaj na Sion, grad praznika naih; oèi tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, ator, koji se neæe odneti, kome se kolje neæe nikada pomeriti, i nijedno mu se ue neæe otkinuti.
21. Nego æe nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka irokih, po kojima neæe iæi ladja s veslima, niti æe velika ladja prolaziti onuda.
22. Jer je Gospod na sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car na, On æe nas spasti.
23. Oslabie tvoja ua, ne mogu tvrdo drati katarke svoje ni razapeti jedra; tada æe se razdeliti velik plen, hromi æe razgrabiti plen.
24. I niko od stanovnika neæe reæi: Bolestan sam. Narodu koji ivi u njemu oprostiæe se bezakonje.