Izaija 5
1. Zapevaæu sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdacetu.
2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poèeka da rodi grodjem, a on rodi vinjagom.
3. Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judinajci, sudite izmedju mene i vinograda mog.
4. ta je jo trebalo èiniti vinogradu mom ta mu ne uèinih? Kad èekah da rodi grodjem, zato rodi vinjagom?
5. Sada æu vam kazati ta æu uèiniti vinogradu svom. Oboriæu mu ogradu, neka opusti; razvaliæu mu zid, neka se pogazi;
6. Uparloiæu ga, neæe se rezati ni kopati, nego æe rasti èkalj i trnje, i zapovediæu oblacima da ne putaju vie dad na nj.
7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judinajci mili sad Njegov; On èeka sud, a gle nasilja, èeka pravdu, a gle vike.
8. Teko onima koji sastavljaju kuæu s kuæom, i njivu na njivu nastavljaju, da veæ ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9. Od Gospoda nad vojskama èuh: Mnoge kuæe opusteæe, u velikim i lepim neæe biti nikoga.
10. Jer æe deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena daæe efu.
11. Teko onima koji rane, te idu na silovito piæe i ostaju do mraka dok ih vino raspali.
12. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13. Zato se narod moj odvede u ropstvo to ne znaju, i koje potuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od edji.
14. Zato se rairio grob i razvalio drelo svoje preveæ, i siæi æe u nj slava njegova i mnotvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.
15. I pognuæe se prost èovek, i visoki æe se poniziti, i ponosite oèi oboriæe se;
16. Gospod nad vojskama uzvisiæe se sudom, i Bog Sveti posvetiæe se pravdom.
17. I jaganjci æe pasti po svom obièaju, i doljaci æe jesti s pustih mesta pretilinu.
18. Teko onima koji vuku bezakonje uzicama od tatine, i greh kao uem kolskim,
19. Koji govore: Neka pohita, neka brzo dodje delo Njegovo, da vidimo, i neka se priblii i dodje ta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.
20. Teko onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
21. Teko onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
22. Teko onima koji su jaki piti vino i junaci u meanju silovitog piæa.
23. Koji pravdaju bezbonika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24. Zato kao to oganj prodire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako æe koren njihov biti kao trule i cvet njihov otiæi æe kao prah, jer odbacie zakon Gospoda nad vojskama i prezree reè Sveca Izrailjevog.
25. Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmae i mrtva telesa njegova bie kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova jo podignuta.
26. I podignuæe zastavu narodima dalekim, i zazvidaæe im s kraja zemlje; i gle, oni æe doæi odmah, brzo.
27. Neæe biti medju njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se neæe raspasati pojas oko njega, niti æe se kome otkinuti remen na obuæi.
28. Strele æe im biti otre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih biæe kao kremen i toèkovi njihovi kao vihor.
29. Rika æe im biti kao u lava, i rikaæe kao laviæi; buèaæe i ugrabiæe plen i odneti ga, i neæe biti nikoga da otme.
30. Buèaæe nad njim u to vreme kao to more buèi. Tada æe pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost æe se pomraèiti nad pogiblju njihovom.