Izaija 53

1. Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri?

2. Jer iznièe pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi oblièja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na oèima, èega radi bismo Ga poželeli.

3. Prezren beše i odbaèen izmedju ljudi, bolnik i vièan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo.

4. A On bolesti naše nosi i nemoæi naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muèi.

5. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.

6. Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.

7. Muèen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih.

8. Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko æe iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen.

9. Odrediše Mu grob sa zloèincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne uèini nepravdu, niti se nadje prevara u ustima Njegovim.

10. Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videæe natražje, produžiæe dane, i šta je Gospodu ugodno napredovaæe Njegovom rukom.

11. Videæe trud duše svoje i nasitiæe se; pravedni sluga moj opravdaæe mnoge svojim poznanjem, i sam æe nositi bezakonja njihova.

12. Zato æu Mu dati deo za mnoge, i sa silnima æe deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut medju zloèince, i sam nosi grehe mnogih, i za zloèince se moli.