Izaija 4
1. I u ono vreme sedam æe ena uhvatiti jednog èoveka govoreæi: Svoj æemo hleb jesti i svoje æemo odelo nositi, samo da se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu.
2. U ono vreme biæe klica Gospodnja na slavu i èast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevom.
3. I ko ostane u Sionu i ko jo bude u Jerusalimu, zvaæe se svet, svaki ko bude zapisan za ivot u Jerusalimu,
4. Kad Gospod opere neèistoæu kæeri sionskih, i iz Jerusalima oèisti krv njegovu Duhom koji sudi i saie.
5. Gospod æe stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noæu, jer æe nad svom slavom biti zaklon.
6. I biæe koliba, da senom zaklanja danju od vruæine i da bude utoèite i zaklon od poplave i od dada.