Izaija 62

1. Siona radi neæu umuknuti, i Jerusalima radi neæu se umiriti, dokle ne izadje kao svetlost pravda njegova i spasenje se njegovo razgori kao sveæa.

2. Tada æe videti narodi pravdu tvoju i svi carevi slavu tvoju, i prozvaæeš se novim imenom, koje æe usta Gospodnja izreæi.

3. I biæeš krasan venac u ruci Gospodnjoj i carska kruna u ruci Boga svog.

4. Neæeš se više zvati ostavljena, niti æe se zemlja tvoja zvati pustoš, nego æeš se zvati milina moja i zemlja tvoja udata, jer æeš biti mio Gospodu i zemlja æe tvoja biti udata.

5. Jer kao što se momak ženi devojkom, tako æe se sinovi tvoji oženiti tobom; i kako se raduje ženik nevesti, tako æe se tebi radovati Bog tvoj.

6. Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stražare, koji neæe umuknuti nikada, ni danju ni noæu. Koji pominjete Gospoda, nemojte æutati.

7. I ne dajte da se umukne o Njemu dokle ne utvrdi i uèini Jerusalim slavom na zemlji.

8. Zakle se Gospod desnicom svojom i krepkom mišicom svojom: neæu više dati žito tvoje neprijateljima tvojim da jedu, niti æe tudjini piti vino tvoje, oko koga si se trudio;

9. Nego koji ga žanju, oni æe ga jesti i hvaliti Gospoda, i koji ga beru oni æe ga piti u tremovima svetinje moje.

10. Prodjite, prodjite kroz vrata, pripravite put narodu; poravnite, poravnite put, uklonite kamenje, podignite zastavu narodima.

11. Evo, Gospod oglasi do krajeva zemaljskih; recite kæeri sionskoj: evo, Spasitelj tvoj ide; evo, plata je Njegova kod Njega i delo Njegovo pred Njim.

12. I oni æe se prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji; a ti æeš se prozvati: traženi, grad neostavljeni.