Izaija 32
1. Evo, car æe carovati pravo i knezovi æe vladati po pravdi.
2. I èovek æe biti kao zaklon od vetra, i kao utoèite od poplave, kao potoci na suvom mestu, kao sen od velike stene u zemlji sasuenoj.
3. I oèi onih koji vide neæe biti zaslepljene, i ui onih koji èuju sluaæe.
4. I srce nerazumnih razumeæe mudrost, i jezik mutavih govoriæe brzo i razgovetno.
5. Nevaljalac se neæe vie zvati knez, niti æe se tvrdica nazivati podanim.
6. Jer nevaljalac o nevaljalstvu govori, i srce njegovo gradi bezakonje, radeæi licemerno i govoreæi na Boga la, da isprazni duu gladnom i napoj ednom da uzme.
7. I sprave tvrdièine zle su; smilja lukavtine da zatre nite reèima lanim i kad siromah govori pravo.
8. Ali knez smilja kneevski, i ustaje da radi kneevski.
9. Ustanite, ene mirne, sluajte glas moj; kæeri bezbrine, èujte reèi moje.
10. Za mnogo godina biæete u smetnji, vi bezbrine; jer neæe biti berbe, i sabiranje neæe doæi.
11. Straite se, vi mirne; drhtite, vi bezbrine, svucite se, budite gole, i pripaite oko sebe kostret,
12. Bijuæi se u prsa za lepim njivama, za rodnim èokotima.
13. Trnje i èkalj niknuæe na zemlji naroda mog, i po svim kuæama veselim, u gradu veselom.
14. Jer æe se dvorovi ostaviti, vreva gradska nestaæe; kule i straare postaæe peæine doveka, radost divljim magarcima i paa stadima,
15. Dokle se ne izlije na nas Duh s visine i pustinja postane njiva a njiva se stane uzimati za umu.
16. Tada æe sud stanovati u pustinji, i pravda æe stajati na njivi.
17. I mir æe biti delo pravde, ta æe pravda uèiniti biæe pokoj i bezbrinost doveka.
18. I moj æe narod sedeti u mirnom stanu i u atorima pouzdanim, na poèivalitima tihim.
19. Ali æe grad pasti na umu, i grad æe se vrlo sniziti.
20. Blago vama koji sejete pokraj svake vode, i putate volove i magarce.