Izaija 11

1. Ali æe izaæi šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuæe.

2. I na Njemu æe poèivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg.

3. I mirisanje æe Mu biti u strahu Gospodnjem, a neæe suditi po vidjenju svojih oèiju, niti æe po èuvenju svojih ušiju karati.

4. Nego æe po pravdi suditi siromasima i po pravici karati krotke u zemlji, i udariæe zemlju prutom usta svojih, i duhom usana svojih ubiæe bezbožnika.

5. I pravda æe Mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bocima.

6. I vuk æe boraviti s jagnjetom, i ris æe ležati s jaretom, tele i laviæ i ugojeno živinèe biæe zajedno, i malo dete vodiæe ih.

7. I krava i medvedica zajedno æe pasti, mlad njihova ležaæe zajedno, i lav æe jesti slamu kao vo.

8. I dete koje sisa igraæe se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlaèiæe ruku svoju u rupu zmije vasilinske.

9. Neæe uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer æe zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg kao more vode što je puno.

10. I u to æe vreme za koren Jesejev, koji æe biti zastava narodima, raspitivati narodi, i poèivalište Njegovo biæe slavno.

11. I tada æe Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, šta ostane od asirske i od Misira i od Patrosa i od etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva morskih.

12. I podignuæe zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabraæe s èetiri kraja zemlje,

13. I nestaæe zavisti Jefremove, i neprijatelji Judini istrebiæe se; Jefrem neæe zavideti Judi, a Juda neæe zlobiti Jefremu.

14. Nego æe složno leteti na pleæa Filistejima k zapadu; zajedno æe pleniti narode istoène; na Edomce i Moavce dignuæe ruke svoje, i sinovi Amonovi biæe im pokorni.

15. I Gospod æe presušiti zaliv mora misirskog, i mahnuæe rukom svojom svrh reke sa silnim vetrom svojim, i udariæe je po sedam krakova da se može prelaziti u obuæi.

16. I biæe put ostatku naroda njegovog, što ostane od Asirske, kao što je bio Izrailju kad izadje iz zemlje misirske.