Izaija 52

1. Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer neæe više uæi u tebe neobrezani i neèisti.

2. Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svog, zarobljena kæeri sionska.

3. Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca.

4. Jer ovako veli Gospod Gospod: U Misir sidje moj narod pre da onde žive kao došljaci, ali Misirci im èiniše silu ni za šta.

5. A sada šta æu tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizašta; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje.

6. Zato æe poznati narod moj ime moje, zato æe poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me.

7. Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglašuje mir, koji javlja dobro, oglašuje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje.

8. Stražari æe tvoji podignuti glas, podignuæe glas, i svi æe zapevati, jer æe oèima videti gde Gospod vodi natrag Sion.

9. Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod uteši narod svoj, izbavi Jerusalim.

10. Zagali Gospod svetu mišicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski spasenje Boga našeg.

11. Odstupite, odstupite, izadjite odatle, ne dotièite se nièeg neèistog; izadjite ispred njega, oèistite se vi koji nosite sudove Gospodnje.

12. Jer neæete izaæi u hitnji, niti æete iæi bežeæi; jer æe Gospod iæi pred vama, i zadnja vojska biæe vam Bog Izrailjev.

13. Gle, sluga æe moj biti sreæan, podignuæe se i uzvisiæe se i proslaviæe se.

14. Kako se mnogi zaèudiše Tebi, što beše nagrdjen u licu mimo svakog èoveka, i u stasu mimo sinova èoveèjih,

15. Tako æe opet udiviti mnoge narode, carevi æe pred Njim zatisnuti usta svoja, jer æe videti šta im nije kazivano i razumeæe šta nisu slušali.