Izaija 36
1. Èetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podie se Senahirim car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
2. I posla car asirski Ravsaka iz Lahisa u Jerusalim k caru Jezekiji s velikom vojskom; i on stade kod jaza gornjeg jezera na putu kod polja beljarevog.
3. Tada izadje k njemu Elijakim sin Helkijin, koji bee nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov pametar.
4. I reèe im Ravsak: Kaite Jezekiji: Ovako kae veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzda?
5. Da kaem, ali su prazne reèi, da ima saveta i sile za rat. U ta se dakle uzda, te si se odmetnuo od mene?
6. Gle, uzda se u tap od trske slomljene, u Misir, na koji ako se ko nasloni, uæi æe mu u ruku i proboæe je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
7. Ako li mi kae: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj èije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se?
8. Hajde zateci se mom gospodaru, caru asirskom, i daæu ti dve hiljade konja, ako moe dobaviti koji æe jahati.
9. Kako æe dakle odbiti i jednog vojvodu izmedju najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzda u Misir za kola i konjike.
10. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda doao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
11. Tada Elijakim i Somna i Joah rekoe Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da slua narod na zidu.
12. A Ravsak reèe: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kaem ove reèi? Nije li k tim ljudima, to sede na zidu, da jedu svoju neèist i da piju svoju mokraæu s vama?
13. Tada stade Ravsak i povika glasno judejski i reèe: Èujte reèi velikog cara asirskog.
14. Ovako kae car: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne moe izbaviti.
15. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreæi: Gospod æe nas izbaviti, ovaj se grad neæe dati u ruke caru asirskom.
16. Ne sluajte Jezekiju; jer ovako kae car asirski: Uèinite mir sa mnom i hodite k meni, pa jedite svaki sa svog èokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca,
17. Dokle ne dodjem i odnesem vas u zemlju kao to je vaa, u zemlju obilnu itom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima.
18. Nemojte da vas vara Jezekija govoreæi: Gospod æe nas izbaviti. Je li koji izmedju bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
19. Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
20. Koji su izmedju svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod æe izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
21. Ali oni æutahu, i ne odgovorie mu ni reèi, jer car bee zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
22. Tada Elijakim sin Helkijin, koji bee nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodjoe k Jezekiji razdrevi haljine, i kazae mu reèi Ravsakove.