Izaija 50

1. Ovako veli Gospod: Gde je raspusna knjiga matere vaše kojom je pustih? Ili koji je izmedju rukodavalaca mojih kome vas prodadoh? Gle, za bezakonja svoja prodadoste se i za vaše prestupe bi puštena mati vaša.

2. Zašto kad dodjoh ne bi nikoga? Kad zvah, niko se ne odazva? Da nije kako god okraæala ruka moja, te ne može iskupiti? Ili nema u mene snage da izbavim? Gle, pretnjom svojom isušujem more; obraæam reke u pustinju da se usmrde ribe njihove zato što nestane vode, i mru od žedji.

3. Oblaèim nebesa u mrak, i kostret im dajem za pokrivaè.

4. Gospod Gospod dade mi jezik uèen da umem progovoriti zgodnu reè umornom; budi svako jutro, budi mi uši, da slušam kao uèenici.

5. Gospod Gospod otvori mi uši, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag.

6. Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me èupahu; ne zaklonih lice svoje od ruga ni od zapljuvanja.

7. Jer mi Gospod Gospod pomaže, zato se ne osramotih, zato stavih èelo svoje kao kremen, i znam da se neæu postideti.

8. Blizu je Onaj koji me pravda; ko æe se preti sa mnom? Stanimo zajedno; ko je suparnik moj? Neka pristupi k meni.

9. Gle, Gospod Gospod pomagaæe mi: ko æe me osuditi? Gle, svi æe oni kao haljina ovetšati, moljac æe ih izjesti.

10. Ko se medju vama boji Gospoda i sluša glas sluge Njegovog? Ko hodi po mraku i nema videla, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svog.

11. Gle, svi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idite u svetlosti ognja svog i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama æete ležati.