Izaija 21

1. Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako æe doæi iz pustinje, iz zemlje strašne.

2. Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru èini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju uèiniæu kraj.

3. Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muèi porodilja; zgurih se èujuæi, prepadoh se videæi.

4. Srce mi se smete, groza me poduze; noæ milina mojih pretvori mi se u strah.

5. Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6. Jer ovako mi reèe Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

7. I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8. I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noæ.

9. I evo dodjoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i reèe: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

10. Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta èuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

11. Breme Dumi. Vièe k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi noæas? Stražaru! Šta bi noæas?

12. Stražar reèe: Doæi æe jutro, ali i noæ; ako æete tražiti, tražite, vratite se, dodjite.

13. Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj noæivaæete, putnici dedanski!

14. Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

15. Jer æe bežati od maèa, od maèa golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

16. Jer ovako mi reèe Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnièka, nestaæe sve slave kidarske.

17. I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, biæe malo; jer Gospod Bog Izrailjev reèe.