Izaija 34
1. Pristupite, narodi, da èujete; pazite, narodi; neka èuje zemlja i ta je u njoj, vasiljena i ta se god radja u njoj.
2. Jer se Gospod razgnevio na sve narode, i razljutio se na svu vojsku njihovu, zatræe ih, predaæe ih na pokolj.
3. I pobijeni njihovi baciæe se, i od mrtvaca njihovih dizaæe se smrad i gore æe se rasplinuti od krvi njihove.
4. I sva æe se vojska nebeska rastopiti, i saviæe se nebesa kao knjiga, i sva vojska njihova popadaæe kao to pada list s vinove loze i kao to pada sa smokve.
5. Jer je opojen na nebu maè moj, evo, siæi æe na sud na Edomce i na narod koji sam prokleo da se zatre.
6. Maè je Gospodnji pun krvi i tovan od pretiline, od krvi jagnjeæe i jarèije, od pretiline bubrega ovnujskih; jer Gospod ima rtvu u Vosoru i veliko klanje u zemlji edomskoj.
7. I jednorozi æe siæi s njima i junci s bikovima; zemlja æe se njihova opiti od krvi i prah æe njihov utiti od pretiline.
8. Jer æe biti dan osvete Gospodnje, godina plaæanja, da bi se osvetio Sion.
9. I potoci æe se njeni pretvoriti u smolu, i prah njen u sumpor, i zemlja æe njihova postati smola razgorela.
10. Neæe se gasiti ni noæu ni danju, doveka æe se dizati dim njen, od kolena do kolena ostaæe pusta, niko neæe prelaziti preko nje doveka.
11. Nego æe je naslediti gem i æuk, sova i gavran naseliæe se u njoj, i Gospod æe rastegnuti preko nje ue pogibli i merila pustoi.
12. Plemiæe njene zvaæe da caruju, ali neæe biti nijednog, i svi æe knezovi njeni otiæi u nita.
13. I trnje æe izniknuti u dvorima njihovim, kopriva i èkalj u gradovima njihovim, i biæe stan zmajevima i naselje sovama.
14. I sretaæe se divlje zveri s buljinama, aveti æe se dovikivati, onde æe se naseliti vetice i naæi poèivalite.
15. Onde æe se gnezditi æuk i nositi jaja i leæi ptiæe i sabirati ih pod sen svoj; onde æe se sastajati i jastrebovi jedan s drugim.
16. Traite u knjizi Gospodnjoj i èitajte, nita od ovog neæe izostati i nijedno neæe biti bez drugog; jer ta kaem, On je zapovedio, i Duh æe ih Njegov sabrati.
17. Jer im On baci reb, i ruka Njegova razdeli im zemlju uem, i njihova æe biti doveka, od kolena do kolena nastavaæe u njoj.