Rimljanima 1
1. Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandjelje Boije,
2. Koje Bog unapred obeæa preko proroka svojih u svetim pismima
3. O sinu svom, koji je po telu rodjen od semena Davidovog,
4. A posvedoèen silno za Sina Boijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu naem,
5. Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznaboce veri imena Njegovog;
6. Medju kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,
7. Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca naeg i Gospoda Isusa Hrista.
8. Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas to se vera vaa glasi po svemu svetu.
9. Jer mi je svedok Bog, kome sluim duhom svojim u jevandjelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,
10. Moleæi se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Boija volja pomogla da dodjem k vama;
11. Jer elim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vae utvrdjenje,
12. To jest, da se s vama uteim verom optom, i vaom i mojom.
13. Ali vam neæu zatajiti, braæo, da sam mnogo puta hteo da vam dodjem, pa bih zadran dosle, da i medju vama imam kakav plod, kao i medju ostalim neznabocima.
14. Duan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.
15. Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandjelje.
16. Jer se ne stidim jevandjelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
17. Jer se u Njemu javlja pravda Boija iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik æe od vere iv biti.
18. Jer se otkriva gnev Boji s neba na svaku bezbonost i nepravdu ljudi koji dre istinu u nepravdi.
19. Jer ta se moe doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;
20. Jer ta se na Njemu ne moe videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova veèna sila i boanstvo, da nemaju izgovora.
21. Jer kad poznae Boga, ne proslavie Ga kao Boga niti Mu zahvalie, nego zaludee u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.
22. Kad se gradjahu mudri, poludee,
23. I pretvorie slavu veènog Boga u oblièje smrtnog èoveka i ptica i èetvorononih ivotinja i gadova.
24. Zato ih predade Bog u eljama njihovih srca u neèistotu, da se pogane telesa njihova medju njima samima;
25. Koji pretvorie istinu Boiju u la, i veæma potovae i posluie tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.
26. Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer ene njihove pretvorie putno upotrebljavanje u besputno.
27. Tako i ljudi ostavivi putno upotrebljavanje enskog roda, raspalie se eljom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima èinjahu sram, i platu koja trebae za prevaru njihovu primahu na sebi.
28. I kao to ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da èine ta ne valja,
29. Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloæe, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svadje lukavstva, zloæudnosti;
30. aptaèi, opadaèi, bogomrsci, siledije, hvalie, ponositi, izmiljaèi zala, nepokorni roditeljima,
31. Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.
32. A neki pravdu Boiju poznavi da koji to èine zasluuju smrt, ne samo to èine, nego pristaju na to i onima koji èine.