Rimljanima 6
1. ta æemo dakle reæi? Hoæemo li ostati u grehu da se blagodat umnoi? Boe saèuvaj!
2. Jer koji umresmo grehu kako æemo jo iveti u njemu?
3. Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?
4. Tako se s Njim pogrebosmo krtenjem u smrt da kao to usta Hristos iz mrtvih slavom Oèevom, tako i mi u novom ivotu da hodimo.
5. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smræu, biæemo i vaskrsenjem;
6. Znajuæi ovo da se stari na èovek razape s Njime, da bi se telo greno pokvarilo, da vie ne bismo sluili grehu.
7. Jer koji umre oprosti se od greha.
8. A ako umresmo s Hristom, verujemo da æemo i iveti s Njim,
9. Znajuæi da Hristos usta iz mrtvih, veæ vie ne umire; smrt vie neæe ovladati njime.
10. Jer ta umre, grehu umre jedanput; a ta ivi, Bogu ivi.
11. Tako i vi, dakle, drite sebe da ste mrtvi grehu a ivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu naem.
12. Da ne caruje, dakle, greh u vaem smrtnom telu, da ga sluate u slastima njegovim;
13. Niti dajte udova svojih grehu za oruje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste ivi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oruje pravde.
14. Jer greh neæe vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodaæu.
15. ta dakle? Hoæemo li greiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodaæu? Boe saèuvaj!
16. Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste onog koga sluate, ili greha za smrt, ili posluanja za pravdu?
17. Hvala, dakle, Bogu to bivi robovi grehu posluaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste.
18. Oprostivi se, pak, od greha postaste sluge pravdi.
19. Kao èovek govorim, za slabost vaeg tela. Jer kao to dadoste ude svoje za robove neèistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posveæenje.
20. Jer kad bejaste robovi grehu, prosti bejaste od pravde.
21. Kakav dakle onda imadoste plod za koji se sad stidite? Jer je onog kraj smrt.
22. A sad oprostivi se od greha, i postavi sluge Boje, imate plod svoj na posveæenje, a kraj ivot veèni.
23. Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veèni u Hristu Isusu Gospodu naem.