Rimljanima 9
1. Istinu govorim tako mi Hrista, ne laem, to mi svedoèi savest moja Duhom Svetim:
2. Da mi je vrlo ao i srce me moje boli bez prestanka;
3. Jer bih eleo da ja sam budem odluèen od Hrista za braæu svoju koja su mi rod po telu,
4. Koja su Izrailjci, kojih je posinatvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obeæanja;
5. Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.
6. A nije moguæe da reè Boija prodje: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;
7. Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, reèe, nazvaæe ti se seme.
8. To jest, nisu ono deca Boija to su po telu deca, nego deca obeæanja primaju se za seme.
9. Jer je ovo reè obeæanja: U ovo vreme doæi æu i u Sare æe biti sin.
10. Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca naeg.
11. Jer jo dok se deca ne behu rodila, ni uèinila dobra ni zla, da ostane Boija naredba po izboru,
12. Ne za dela, nego Onog radi koji poziva reèe joj se: Veæi æe sluiti manjem,
13. Kao to stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.
14. ta æemo, dakle, na to reæi? Eda li je nepravda u Boga? Boe saèuvaj!
15. Jer Mojsiju govori: Koga æu pomilovati, pomilovaæu, i na koga æu se smilovati, smilovaæu se.
16. Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoæe, ni do onog koji trèi, nego do Boga koji pomiluje.
17. Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokaem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.
18. Tako, dakle, koga hoæe miluje, a koga hoæe otvrdoglavi.
19. Reæi æe mi: Zato nas jo krivi? Jer ko se moe suprotiti volji Njegovoj?
20. A ko si ti, o èoveèe! Da protivno odgovara Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zato si me tako naèinio?
21. Ili zar lonèar nema vlasti nad kalom da od jedne guke naèini jedan sud za èast a drugi za sramotu?
22. A kad htede Bog da pokae gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.
23. I da pokae bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;
24. Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznaboaca,
25. Kao to i u Josiji govori: Nazvaæu narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
26. I biæe na mestu, gde im se reèe: Vi niste moj narod; tamo æe se nazvati sinovi Boga ivoga.
27. A Isaija vièe za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak æe se spasti.
28. Jer æe On izvriti reè svoju, i naskoro æe izvriti po pravdi, da, ispuniæe Gospod naskoro reè svoju na zemlji.
29. I kao to proreèe Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.
30. ta æemo, dakle, reæi? Da neznaboci koji ne traie pravde dokuèie pravdu, ali pravdu od vere.
31. A Izrailj traeæi zakon pravde ne dokuèi zakon pravde.
32. Zato? Jer ne trai iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoe na kamen spoticanja,
33. Kao to stoji napisano: Evo meæem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neæe se postideti.