Izaija 61

1. Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da æe im se otvoriti tamnica.

2. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našeg, da utešim sve žalosne,

3. Da uèinim žalosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnog, da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu.

4. I oni æe sazidati davnašnje pustoline, podignuæe stare razvaline i ponoviæe gradove puste, što leže razvaljeni od mnogo naraštaja.

5. I tudjini æe stajati i pasti stada vaša, i inostranci æe biti vaši oraèi i vinogradari.

6. A vi æete se zvati sveštenici Gospodnji, Sluge Boga našeg govoriæe vam se, blago naroda ješæete i slavom njihovom hvaliæete se.

7. Za dvostruku sramotu vašu, i što se pevaše: Rug je deo njihov, zato æe u zemlji njihovoj naslediti dvojinom i imaæe veènu radost.

8. Jer ja Gospod ljubim pravdu i mrzim na grabež sa žrtvom paljenicom, i daæu im platu uistinu, i veèan zavet uèiniæu s njima.

9. I seme æe se njihovo znati u narodima i natražje njihovo medju plemenima; ko ih god vidi poznaæe ih da su seme koje je blagoslovio Gospod.

10. Veoma æu se radovati u Gospodu, i duša æe se moja veseliti u Bogu mom, jer me obuèe u haljine spasenja i plaštem pravde ogrte me, kao kad ženik namesti nakit i kao kad se nevesta ukrasi uresom svojim.

11. Jer kao što iz zemlje raste bilje i u vrtu nièe šta se poseje, tako æe Gospod Bog uèiniti da nikne pravda i pohvala pred svim narodima.