Izaija 18
1. Teko zemlji koja sen èini krilima s one strane reka etiopskih;
2. Koja alje poslanike preko mora, u ladjama od site po vodama, govoreæi: Idite, brzi glasnici, k narodu rasejanom i oplenjenom, k narodu stranom otkako je dosad, k narodu razmerenom i pogaenom, kome zemlju raznose reke.
3. Svi koji ivite na svetu i stanujete na zemlji, kad se digne zastava na gorama, gledajte, i kad zatrubi truba, sluajte.
4. Jer ovako mi reèe Gospod: Umiriæu se i gledaæu iz stana svog, kao vruæina koja sui posle dada i kao rosan oblak o vruæini etvenoj.
5. Jer pre berbe, kad napupe pupci i od cveta postane grozd i stane zreti, okresaæe odvode srpom, i uzeæe lozu i odseæi.
6. Sve æe se ostaviti pticama gorskim i zverima zemaljskim; i ptice æe letovati na njima, a svakojake zveri zemaljske zimovaæe.
7. Tada æe se doneti dar Gospodu nad vojskama od naroda rasejanog i oplenjenog, od naroda stranog otkako je dosad, od naroda razmerenog i pogaenog, kome zemlju raznose reke, k mestu imena Gospoda nad vojskama, ka gori sionskoj.