Jeremija 9
1. O, da bi glava moja bila voda, a oèi moje izvori suzni! Da plaèem danju i noæu za pobijenima kæeri naroda svog.
2. O, da mi je u pustinji stanak putnièki! Da ostavim narod svoj i da otidem od njih, jer su svi preljuboèinci, zbor nevernièki;
3. I zapinju jezik svoj kao luk da lau, i osilie na zemlji, ali ne za istinu, nego idu iz zla u zlo, niti znaju za me, govori Gospod.
4. Èuvajte se svaki prijatelja svog i ni jednom bratu ne verujte; jer svaki brat radi da potkine drugog, i svaki prijatelj ide te opada.
5. I svaki vara prijatelja svog i ne govori istine, uèe jezik svoj da govori la, muèe se da èine zlo.
6. Stan ti je usred prevare; radi prevare neæe da znaju za me, govori Gospod.
7. Zato ovako govori Gospod nad vojskama: Gle, pretopiæu ih, i okuaæu ih; jer ta bih èinio radi kæeri naroda svog?
8. Jezik im je strela smrtna, govori prevaru; ustima govore o miru s prijateljem svojim, a u srcu nametaju zasedu.
9. Zato li ih neæu pohoditi? Govori Gospod; dua moja neæe li se osvetiti takvom narodu?
10. Za ovim gorama udariæu u plaè i u ridanje, i za torovima u pustinji u naricanje; jer izgoree da niko ne prolazi niti se èuje glas od stada, i ptice nebeske i stoka pobegoe i otidoe.
11. I obratiæu Jerusalim u gomilu, u stan zmajevski; i gradove Judine obratiæu u pusto, da neæe niko onuda iveti.
12. Ko je mudar da bi razumeo? I kome govorie usta Gospodnja, da bi objavio zato zemlja propade i izgore kao pustinja da niko ne prolazi?
13. Jer Gospod reèe: to ostavie zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne sluae glas moj i ne hodie za njim,
14. Nego hodie za mislima srca svog i za Valima, èemu ih nauèie oci njihovi,
15. Za to ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja æu nahraniti taj narod pelenom i napojiæu ih uèi.
16. I rasejaæu ih medju narode, kojih ne poznavae ni oni ni oci njihovi; i putaæu za njima maè dokle ih ne istrebim.
17. Ovako veli Gospod nad vojskama: Gledajte i zovite narikaèe neka dodju, i poljite po vete neka dodju,
18. I neka bre narièu za nama, da se rone suze od oèiju naih, i od vedja naih da teèe voda.
19. Jer se glasno ridanje èu od Siona: Kako propadosmo! Posramismo se vrlo, jer se rastavljamo sa zemljom, jer obaraju stanove nae.
20. Zato, ene, èujte reè Gospodnju i neka primi uho vae reè usta Njegovih, i uèite kæeri svoje ridati i jedna drugu naricati.
21. Jer se pope smrt na prozore nae i udje u dvorove nae da istrebi decu s ulica i mladiæe s puteva.
22. Reci: Ovako govori Gospod: i mrtva æe telesa ljudska leati kao gnoj po njivi i kao rukoveti za eteocem, kojih niko ne kupi.
23. Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudroæu svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.
24. Nego ko se hvali, neka se hvali tim to razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji èinim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.
25. Eto, idu dani, veli Gospod, kad æu pohoditi sve, obrezane i neobrezane,
26. Misirce i Judinajce i Edomce i sinove Amonove i Moavce i sve koji se s kraja striu, koji ive u pustinji; jer su svi ti narodi neobrezani, i sav je dom Izrailjev neobrezanog srca.