Jeremija 2
1. Opet mi dodje reè Gospodnja govoreæi:
2. Idi i vièi Jerusalimu da èuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idjae za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
3. Izrailj bee svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedjahu svi behu krivi, zlo dolaae na njih, veli Gospod.
4. Èujte reè Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.
5. Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadjoe oci vai u mene, te odstupie od mene, i pristae za nitavilom, i postae nitavi?
6. I ne rekoe: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije iveo?
7. I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, doavi oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naèiniste gad.
8. Svetenici ne rekoe: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznae me, i pastiri odustae me, i proroci prorokovae Valom i idoe za stvarima zaludnim.
9. Za to æu se jo preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vaih preæu se.
10. Jer prodjite ostrva kitimska i vidite i poljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo ta:
11. Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
12. Èudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.
13. Jer dva zla uèini moj narod: ostavie mene, izvor ive vode, i iskopae sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da dre vode.
14. Je li Izrailj rob? Je li rob u kuæi rodjen? Zato posta grabe?
15. Rikae na nj laviæi i dizae glas svoj, i obratie zemlju njegovu u pusto; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da ivi u njima.
16. I sinovi nofski i tafneski opasoe ti teme.
17. Nisi li to sam sebi uèinio ostavivi Gospoda Boga svog kad te vodjae putem?
18. A sada ta æe ti put misirski da pije vode siorske? ta li æe ti put asirski da pije vode iz reke?
19. Tvoja æe te zloæa pokarati i tvoje æe te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko to si ostavio Gospoda Boga svog i to nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
20. Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reèe: Neæu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ide da se kurva.
21. Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tudje loze?
22. Da se izmije salitrom i uzme mnogo sapuna, opet æe se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
23. Kako moe reæi: Nisam se oskvrnio, nisam iao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj ta si uèinila, brza kamilo, koja ostavlja znake na svojim putevima.
24. Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po elji due svoje vuèe u se vetar, kad navali, ko æe je vratiti? Koji je trae neæe se umoriti, naæi æe je u mesecu njenom.
25. Èuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne edni. Ali ti veli: Od toga nema nita; ne, jer ljubim tudje, i za njima æu iæi.
26. Kao to se lupe posrami kad se uhvati, tako æe se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i svetenici njihovi i proroci njihovi,
27. Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenue ledja, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.
28. A gde su bogovi tvoji koje si naèinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer ima, Juda, bogova koliko gradova.
29. Zato hoæete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
30. Uzalud bih sinove vae, ne primie nauke; maè va prodre proroke vae kao lav koji davi.
31. O rode! Vidite reè Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mraèna zemlja? Zato govori moj narod: Gospodari smo, neæemo vie doæi k tebi?
32. Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
33. Zato govori da je dobar tvoj put traeæi ta ljubi? Pa si i nevaljale ene nauèio svojim putevima.
34. I jo na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajuæi, nego je na svima njima.
35. A ti govori: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja æu se preti s tobom to govori: Nisam zgreio.
36. Zato trèka tako menjajuæi svoj put? Posramiæe se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
37. Otiæi æe i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neæe biti sreæan u njima.