Jeremija 51
1. Ovako govori Gospod: Evo, ja æu podignuti na Vavilon i na one koji ive usred onih koji ustaju na me, vetar koji mori.
2. Poslaæu na Vavilon vijaèe koji æe ga razvijati i zemlju njegovu isprazniti, jer æe ga opkoliti sa svih strana u dan nevolje njegove.
3. Strelac neka natee luk na strelca i na onog koji se ponosi svojim oklopom, i ne alite mladiæa njegovih, potrite mu svu vojsku,
4. Neka padnu pobijeni u zemlji haldejskoj i izbodeni na ulicama njegovim.
5. Jer nije ostavio Izrailja i Judina Bog njihov, Gospod nad vojskama, ako i jeste zemlja njihova puna krivice Svecu Izrailjevom.
6. Beite iz Vavilona i izbavite svaki duu svoju da se ne istrebite u bezakonju njegovom, jer je vreme osvete Gospodnje, plaæa mu ta je zasluio.
7. Vavilon bee zlatna èaa u ruci Gospodnjoj, kojom opoji svu zemlju; vino njegovo pie narodi, zato poludee narodi.
8. Ujedanput pade Vavilon i razbi se; ridajte za njim; donesite balsama za rane njegove, ne bi li se iscelio.
9. Leèismo Vavilon, ali se ne isceli; ostavite ga, i da idemo svaki u svoju zemlju; jer do neba dopire sud njegov i die se do oblaka.
10. Gospod je izneo pravdu nau; hodite, da pripovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svog.
11. Èistite strele, uzmite titove; Gospod podie duh careva midskih, jer je Vavilonu namislio da ga zatre; jer je osveta Gospodnja, osveta crkve Njegove.
12. Na zidovima vavilonskim podignite zastavu, utvrdite strau, postavite straare, namestite zasede; jer je Gospod namislio, i uèiniæe ta je rekao za stanovnike vavilonske.
13. O ti, to stanuje kraj vode velike i ima mnogo blaga! Dodje kraj tvoj i svretak lakomstvu tvom.
14. Gospod nad vojskama zakle se sobom: Napuniæu te ljudima kao skakavcima, i oni æe ti pevati pesmu.
15. On je stvorio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudroæu svojom, i razumom svojim razapeo nebesa.
16. Kad pusti glas svoj, buèe vode na nebesima, podie paru s krajeva zemaljskih, i puta munje s dadem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
17. Svaki èovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim; jer su la likovi njegovi liveni i nema duha u njima.
18. Tatina su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuæe.
19. Nije takav deo Jakovljev; jer je On Tvorac svemu i On je deo nasledstva njegovog; ime Mu je Gospod nad vojskama.
20. Ti si mi bio malj, oruje ubojno, i tobom satrh narode i tobom rasuh carstva.
21. I tobom satrh konja i jahaèa njegovog; i tobom satrh kola i koji sedjahu na njima.
22. I tobom satrh èoveka i enu, i satrh tobom starca i dete, i satrh tobom momka i devojku.
23. I tobom satrh pastira i stado njegovo, i tobom satrh oraèa i volove njegove ujarmljene, i satrh tobom knezove i vlastelje.
24. I platiæu Vavilonu i svim stanovnicima haldejskim za sve zlo koje uèinie Sionu, na vae oèi, govori Gospod.
25. Evo mene na tebe, goro, koja satire, govori Gospod, koja zatire svu zemlju, i zamahnuæu rukom svojom na te i svaliæu te sa stena, i naèiniæu od tebe goru izgorelu.
26. I neæe uzeti od tebe kamena za ugao ni kamena za temelj, jer æe biti pusto veèna, govori Gospod.
27. Podignite zastavu u zemlji, zatrubite u trube medju narodima, pripravite narode na nj, sazovite na nj carstvo araratsko, minijsko i ashanasko; postavite vojvodu suprot njemu, dovedite konje kao skakavce bodljikaste.
28. Pripravite narode suprot njemu, careve midske i vojvode njihove i sve vlastelje njihove i svu zemlju drave njihove.
29. I zemlja æe se zatresti i uzmuèiti, jer æe se misao Gospodnja izvriti na Vavilonu da obrati zemlju vavilonsku u pustinju da niko ne ivi u njoj.
30. Prestae vojevati junaci vavilonski, stoje u gradu, nesta sile njihove, postae kao ene, izgoree stanovi njihovi prevornice polomie se.
31. Glasnik æe sretati glasnika, i poslanik æe sretati poslanika da jave caru vavilonskom da mu je uzet grad sa svih krajeva,
32. I da se brodovi uzee i jezera izgoree ognjem i vojnici se prepali.
33. Jer ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Kæi je vavilonska kao gumno; vreme je da se nabije, jo malo, pa æe doæi vreme da se ponje.
34. Izjede me i potre me Navuhodonosor, car vavilonski, naèini od mene nepotreban sud, prodre me kao zmaj, napuni trbuh svoj milinama mojim, i otera me.
35. Nepravda koja se èini meni i mom telu neka dodje na Vavilon, reæi æe stanovnica sionska, i krv moja na stanovnike haldejske, govoriæe Jerusalim.
36. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja æu raspraviti parbu tvoju i osvetiæu te; i osuiæu more njegovo, i izvore æu njegove osuiti.
37. I Vavilon æe postati gomila, stan zmajevski èudo i podsmeh da niko neæe iveti u njemu.
38. Rikaæe svi kao lavovi i viti kao laviæi.
39. Kad se ugreju, izneæu im da piju, i opojiæu ih da se razvesele i zaspe veènim snom, da se ne probude, govori Gospod.
40. Sveæu ih na zaklanje kao jaganjce, kao ovnove s jarcima.
41. Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje? Kako Vavilon posta èudo medju narodima?
42. More usta na Vavilon, pokri ga mnotvo vala njegovih.
43. Gradovi njegovi postae pusto, zemlja sasuena i pusta, zemlja gde niko ne ivi, niti prolazi kroz nju sin èoveèji.
44. I pohodiæu Vila u Vavilonu i izvuæi æu iz usta njegovih ta je prodrao, i neæe se vie sticati k njemu narodi, i zid æe vavilonski pasti.
45. Izidji iz njega, narode moj, i izbavite svaki svoju duu od estokog gneva Gospodnjeg.
46. Nemojte da odmekne srce vae i da se uplaite od glasa koji æe se èuti u zemlji; a doæi æe glas jedne godine, a posle njega drugi glas druge godine, i nasilje æe biti u zemlji, i gospodar æe ustati na gospodara.
47. Zato evo idu dani kad æu pohoditi rezane likove vavilonske, i sva æe se zemlja njegova posramiti, i svi æe pobijeni njegovi pasti usred njega.
48. Nebo i zemlja i sve to je u njima pevaæe nad Vavilonom, jer æe doæi na nj sa severa zatiraè, govori Gospod.
49. I kao to je Vavilon uèinio da padnu pobijeni Izrailjevi, tako æe pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.
50. Koji utekoste od maèa, idite, ne stojte; pominjite Gospoda izdaleka, i Jerusalim neka vam je u srcu.
51. Posramismo se, to èusmo rug, stid popade lice nae, to tudjini udjoe u svetinju doma Gospodnjeg.
52. Zato, gle, idu dani, govori Gospod, kad æu pohoditi rezane likove njegove, i po svoj zemlji njegovoj jeèaæe ranjenici.
53. Da se Vavilon i na nebo popne, i na visini da utvrdi silu svoju, doæi æe od mene na nj zatiraèi, govori Gospod.
54. Èuje se velika vika iz Vavilona, i velik polom iz zemlje haldejske.
55. Jer Gospod zatire Vavilon, i ukida u njemu veliku vrevu; i vali æe njihovi buèati kao velika voda, vika æe se njihova razlegati.
56. Jer dodje na nj, na Vavilon, zatiraè, junaci se njegovi zarobie, lukovi se njihovi potre; jer je Gospod Bog koji plaæa, doista æe platiti.
57. Opojiæu knezove njegove i mudrace njegove, vojvode njegove i vlastelje njegove i junake njegove, da æe zaspati veènim snom i neæe se probuditi, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.
58. Ovako veli Gospod nad vojskama: iroki zidovi vavilonski sasvim æe se raskopati, i visoka vrata njegova ognjem æe se spaliti, te su ljudi uzalud radili, i narodi se trudili za oganj.
59. Reè to zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad podje od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon èetvrte godine carovanja njegovog; a Seraja bee glavni posteljnik.
60. A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doæi na Vavilon, sve ove reèi to su napisane za Vavilon.
61. I reèe Jeremija Seraji: Kad dodje u Vavilon, tada gledaj i proèitaj sve ove reèi;
62. I reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da æe ga zatrti da niko ne ivi u njemu, ni èovek ni ivinèe, nego da je pusto do veka.
63. A kad proèita ovu knjigu, vei kamen za nju, i baci je u Efrat.
64. I reci: Tako æe potonuti Vavilon i neæe se podignuti oda zla koje æu pustiti na nj, i oni æe iznemoæi. Dovde su reèi Jeremijine.