Jeremija 12

1. Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s Tobom; ali æu progovoriti o sudovima Tvojim. Zašto je put bezbožnièki sreæan? Zašto žive u miru svi koji èine neveru?

2. Ti ih posadi, i oni se ukoreniše, rastu i rod radjaju; Ti si im blizu usta ali daleko od bubrega.

3. Ali Gospode, Ti me poznaješ, razgledaš me i okušao si srce moje kako je prema Tebi; odvuci ih kao ovce na klanje, i pripravi ih za dan kad æe se ubiti.

4. Dokle æe tužiti zemlja, i trava svega polja sahnuti sa zloæe onih koji žive u njoj? Nesta sve stoke i ptica, jer govore: Ne vidi kraja našeg.

5. Kad si trèao s pešacima pa te umoriše, kako æeš se utrkivati s konjima? I kad ti je tako u zemlji mirnoj, u koju se uzdaš, šta æeš èiniti kad ustane Jordan?

6. Jer i braæa tvoja i dom oca tvog, i oni te izneveriše i oni vièu za tobom glasno. Ne veruj im, ako bi ti i prijateljski govorili.

7. Ostavih dom svoj, napustih nasledstvo svoje; što beše milo duši mojoj, dadoh ga u ruke neprijateljima njegovim.

8. Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi, pušta glas svoj na mene, zato mi omrznu.

9. Nasledstvo moje posta mi ptica grabljiva; ptice, sletite se na nju, skupite se svi zverovi poljski, hodite da jedete.

10. Pastiri mnogi pokvariæe moj vinograd, potlaèiæe deo moj, mili deo moj obratiæe u golu pustoš.

11. Obratiæe ga u pustoš, opustošen plakaæe preda mnom; sva æe ta zemlja opusteti, jer niko ne uzima na um.

12. Na sva visoka mesta po pustinji doæi æe zatiraèi; jer æe maè Gospodnji proždirati od jednog kraja zemlje do drugog, neæe biti mira ni jednom telu.

13. Sejaæe pšenicu, a trnje æe žeti; muèiæe se, a koristi neæe imati, i stideæe se letine svoje, sa žestokog gneva Gospodnjeg.

14. Ovako govori Gospod za sve zle susede moje, koji diraju nasledstvo što dadoh narodu svom Izrailju: evo, ja æu ih poèupati iz zemlje njihove, i dom Judin išèupaæu isred njih.

15. A kad ih išèupam, opet æu se smilovati na njih, i dovešæu opet svakog njih na nasledstvo njegovo i svakog u zemlju njegovu.

16. I ako dobro nauèe puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je živ Gospod! Kao što su oni uèili moj narod da se kune Valom, tada æe se sazidati usred naroda mog.

17. Ako li ne poslušaju, tada æu išèupati sasvim takav narod i zatrti, govori Gospod.