Jeremija 26
1. U poèetku carovanja Joakima, sina Josijinog, cara Judinog, dodje ova reè od Gospoda govoreæi:
2. Ovako govori Gospod: Stani u tremu doma Gospodnjeg, i govori svim gradovima Judinim, koji dolaze da se poklone u domu Gospodnjem, sve reèi koje ti zapovedam da im kae, ne izostavi ni reèi,
3. Ne bi li posluali i vratili se svaki sa svog zlog puta, da mi se saali sa zla koje im mislim uèiniti za zloæu dela njihovih.
4. Reci im dakle: Ovako veli Gospod: ako me ne posluate da hodite u mom zakonu koji sam stavio pred vas,
5. Da sluate reèi sluga mojih proroka, koje vam aljem, koje slah zarana jednako, ali ih ne posluaste,
6. Uèiniæu s domom ovim kao sa Silomom, i grad ovaj daæu u prokletstvo svim narodima na zemlji.
7. A svetenici i proroci i sav narod èue Jeremiju gde govori te reèi u domu Gospodnjem.
8. I kad Jeremija izgovori sve to mu Gospod zapovedi da kae svemu narodu, uhvatie ga svetenici i proroci i sav narod govoreæi: Poginuæe.
9. Zato prorokova u ime Gospodnje govoreæi: Ovaj æe dom biti kao Silom, i ovaj æe grad opusteti da neæe u njemu niko iveti? I skupi se sav narod na Jeremiju u dom Gospodnji.
10. A knezovi Judini èuvi to dodjoe iz doma carskog u dom Gospodnji, i sedoe pred nova vrata Gospodnja.
11. I rekoe svetenici i proroci knezovima i svemu narodu govoreæi: Ovaj je èovek zasluio smrt, jer prorokova protiv ovog grada, kao to èuste svojim uima.
12. Tada progovori Jeremija svim knezovima i svemu narodu govoreæi: Gospod me posla da prorokujem protiv ovog doma i protiv ovog grada sve to èuste.
13. Zato popravite puteve svoje i dela svoja, i posluajte reè Gospoda Boga svog, i saaliæe se Gospodu sa zla koje je izrekao za vas.
14. A ja, evo sam u vaim rukama, èinite od mene ta mislite da je dobro i pravo.
15. Ali znajte zacelo, ako me ubijete, krv pravu svaliæete na se i na ovaj grad i na stanovnike njegove, jer doista Gospod me posla k vama da govorim sve ove reèi, da èujete.
16. Tada rekoe knezovi i sav narod svetenicima i prorocima: Nije ovaj èovek zasluio smrt, jer nam je govorio u ime Gospoda Boga naeg.
17. I ustae neki od stareina zemaljskih, i progovorie svemu zboru narodnom i rekoe:
18. Mihej Moraæanin prorokova u vreme Jezekije, cara Judinog, i govori svemu narodu Judinom i reèe: Ovako veli Gospod nad vojskama: Sion æe se preorati kao njiva i grad æe Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovog doma visoka uma.
19. Je li ga zato ubio Jezekija, car Judin i sav Juda? Nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? I Gospodu se saali radi zla koje bee izrekao na njih; mi dakle èinimo veliko zlo duama svojim.
20. I jo bee jedan koji prorokova u ime Gospodnje, Urija sin Semajin iz Kirijat-Jarima; on prorokova protiv ovog grada i protiv ove zemlje isto onako kao Jeremija.
21. I kad èu car Joakim i sve vojvode njegove i svi knezovi reèi njegove, trai ga car da ga ubije; a Urija èuvi poboja se i pobee i dodje u Misir.
22. A car Joakim posla neke u Misir, Elnatana sina Ahovorovog i druge s njim.
23. I oni izvedoe Uriju iz Misira i dovedoe k caru Joakimu, i ubi ga maèem, i baci telo njegovo u groblje prostog naroda.
24. Ali ruka Ahikama, sina Safanovog, bi uz Jeremiju, te ga ne predae u ruke narodu da ga pogube.