Jeremija 36

1. A èetvrte godine Joakima, sina Josijinog cara Judinog, dodje ova reè Jeremiji od Gospoda govoreæi:

2. Uzmi knjigu i napiši u nju sve reèi koje sam ti rekao za Izrailja i Judu i za sve narode, od kada ti poèeh govoriti, od vremena Josijinog, do danas;

3. Eda bi èuo dom Judin sve zlo koje im mislim uèiniti i vratio se svak sa svog zlog puta, da bih im oprostio bezakonje i greh njihov.

4. Tada Jeremija dozva Varuha, sina Nirijinog, i napisa Varuh u knjigu iz usta Jeremijinih sve reèi Gospodnje koje mu govori.

5. Potom zapovedi Jeremija Varuhu govoreæi: Meni nije slobodno, te ne mogu otiæi u dom Gospodnji.

6. Nego idi ti, i proèitaj iz knjige koju si napisao iz mojih usta, reèi Gospodnje, narodu u domu Gospodnjem u dan posni, i svim Judinajcima koji dodju iz gradova svojih proèitaj;

7. Ne bi li, moleæi se, pripali ka Gospodu i vratili se svaki sa svog puta zlog, jer je velik gnev i jarost što je Gospod izrekao za taj narod.

8. I uèini Varuh, sin Nirijin, sve kako mu zapovedi prorok Jeremija, i proèita iz knjige reèi Gospodnje u domu Gospodnjem.

9. A pete godine Joakima sina Josijinog cara Judinog meseca devetog, oglasiše post pred Gospodom svemu narodu jerusalimskom i svemu narodu koji dodje iz gradova Judinih u Jerusalim.

10. I proèita Varuh iz knjige reèi Jeremijine u domu Gospodnjem, u kleti Gemarije, sina Safanovog pisara, u gornjem tremu kod novih vrata doma Gospodnjeg pred svim narodom.

11. A kad èu Mihej, sin Gemarije, sina Safanovog, sve reèi Gospodnje iz knjige,

12. On sidje u dom carev u klet pisarevu, i gle, onde sedjahu svi knezovi, Elisama pisar, i Delaja sin Semajin, i Elnatan sin Ahvorov, i Gemarija sin Safanov, i Sedekija sin Ananijin, i svi knezovi.

13. I kaza im Mihej sve reèi što èu kad Varuh èitaše knjigu narodu.

14. Tada svi knezovi poslaše k Varuhu Judija, sina Natanije sina Selemije, sina Husijevog, i poruèiše mu: Knjigu koju si èitao narodu uzmi u ruku i dodji ovamo. I uze knjigu u ruku Varuh, sin Nirijin, i dodje k njima.

15. I oni mu rekoše: Sedi i èitaj da èujemo. I Varuh im je proèita.

16. A kad èuše sve one reèi, svi se uplašiše i rekoše Varuhu: Kazaæemo caru sve te reèi.

17. I zapitaše Varuha govoreæi: Kaži nam kako si napisao sve te reèi iz usta njegovih.

18. A Varuh im reèe: Iz usta svojih kaziva mi sve te reèi, a ja pisah u knjigu mastilom.

19. Tada rekoše knezovi Varuhu: Idi, sakrij se i ti i Jeremija, da niko na zna gde ste.

20. Potom otidoše k caru u trem ostavivši knjigu u kleti Elisame pisara, i kazaše caru sve te reèi.

21. A car posla Judija da donese knjigu; i donese je iz kleti Elisame pisara, i stade èitati Judije pred carem i pred svim knezovima koji stajahu oko cara.

22. A car sedjaše u zimnoj kuæi devetog meseca, i pred njim beše živo ugljevlje.

23. I kad Judije proèita tri èetiri lista, iseèe je car nožem pisarskim, i baci u oganj na žeravicu, te izgore sva knjiga ognjem na žeravici.

24. Ali se ne uplašiše, niti razdreše haljine svoje car niti koji od sluga njegovih èuvši sve one reèi.

25. I premda Elnatan i Delaja i Gemarija moljahu cara da ne pali knjigu, on ih ne posluša.

26. Nego zapovedi car Jerameilu, sinu carevom i Seraji sinu Azrilovom i Selemiji sinu Avdilovom, da uhvate Varuha pisara i Jeremiju proroka; ali ih sakri Gospod.

27. I dodje reè Gospodnja Jeremiji, pošto car sažeže knjigu i reèi koje napisa Varuh iz usta Jeremijinih, govoreæi:

28. Uzmi opet drugu knjigu, i napiši u nju sve predjašnje reèi koje behu u prvoj knjizi, koju sažeže Joakim car Judin.

29. A za Joakima cara Judinog reci: Ovako veli Gospod: Ti si sažegao onu knjigu govoreæi: Zašto si napisao u njoj i rekao: Doæi æe car vavilonski i zatrti ovu zemlju i istrebiti iz nje i ljude i stoku?

30. Zato, ovako veli Gospod za Joakima cara Judinog: Neæe imati nikoga ko bi sedeo na prestolu Davidovom, i mrtvo æe telo njegovo biti baèeno na pripeku obdan i na mraz obnoæ.

31. Jer æu pohoditi njega i seme njegovo i sluge njegove za bezakonje njihovo, i pustiæu na njih i na stanovnike jerusalimske i na Judinajce sve zlo, za koje im govorih ali ne poslušaše.

32. I uze Jeremija drugu knjigu, i dade je Varuhu sinu Nirijinom pisaru, a on napisa u nju iz usta Jeremijinih sve reèi što behu u onoj knjizi, koju sažeže Joakim, car Judin ognjem; i još bi dodano k onim mnogo onakvih reèi.