Jeremija 39
1. Devete godine Sedekije, cara Judinog, meseca desetog dodje Navuhodonosor, car vavilonski, sa svom vojskom svojom na Jerusalim i stade ga biti.
2. Jedanaeste godine Sedekijine, meseca èetvrtog, devetog dana tog meseca provalie u grad.
3. I udjoe svi knezovi cara vavilonskog, i stadoe kod srednjih vrata Nergal-sareser, Samgar-nevon, Sarsehim, stareina nad dvoranima, Nergal-sareser, stareina nad vraèima, i svi drugi knezovi cara vavilonskog.
4. A kad ih vide Sedekija car Judin i svi vojnici, pobegoe i izidjoe noæu iz grada pokraj vrta carskog, na vrata medju dva zida; i idjahu preko polja.
5. A vojska haldejska gonjae ih, i stie Sedekiju u polju jerihonskom, i uhvativi ga dovedoe ga k Navuhodonosoru caru vavilonskom u Rivlu, u zemlji ematskoj, te mu sudi.
6. I zakla car vavilonski sinove Sedekijine u Rivli na njegove oèi, i sve znatne ljude od Judina pokla car vavilonski.
7. Iza toga Sedekiji iskopa oèi, i sveza ga u dvoje verige bronzane, da ga odvede u Vavilon.
8. A dom carev i domove narodne popalie Haldejci ognjem, i zidove jerusalimske raskopae.
9. A ostatak naroda to osta u gradu i prebege koji prebegoe k njemu, ostatak naroda to bee ostao, odvede Nevuzardan zapovednik straarski u Vavilon.
10. Samo najsiromanije iz naroda, koji nita nemahu, ostavi Nevuzardan zapovednik straarski u zemlji Judinoj, i dade im tada vinograde i njive.
11. A Navuhodonosor, car vavilonski, zapovedi za Jeremiju Nevuzardanu zapovedniku straarskom govoreæi:
12. Uzmi ga i gledaj ga dobro, i ne èini mu zlo, nego mu èini ta ti god kae.
13. I poslae Nevuzardan zapovednik straarski i Nevusazvan, stareina nad dvoranima, i Nergal-sareser, stareina nad vraèima, i svi knezovi cara vavilonskog,
14. Poslae, te uzee Jeremiju iz trema od tamnice, i predae ga Godoliji sinu Ahikama sina Safanovog da ga odvede kuæi; tako osta medju narodom.
15. A Jeremiji dodje reè Gospodnja kad bee zatvoren u tremu od tamnice govoreæi:
16. Idi i reci Avdemelehu Etiopljaninu govoreæi: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Evo ja æu uèiniti da se zbudu reèi moje tome gradu na zlo, a ne na dobro, i navriæe se pred tobom u onaj dan.
17. Ali æu tebe izbaviti u onaj dan, govori Gospod, i neæe biti predan u ruke ljudima kojih se boji.
18. Jer æu te doista saèuvati, te neæe pasti od maèa, i biæe ti dua tvoja mesto plena zato to si se pouzdao u me, govori Gospod.