Jeremija 15

1. I reèe mi Gospod: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tom narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze.

2. I ako ti kažu: Kuda æemo iæi? Tada im reci: Ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za maè, pod maè; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo.

3. I pustiæu na njih èetvoro, govori Gospod: Maè, da ih ubija, i pse, da ih razvlaèe, i ptice nebeske i zveri zemaljske, da ih jedu i istrebe.

4. I daæu ih da se potucaju po svim carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijinog cara Judinog za ono što je uèinio u Jerusalimu.

5. Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? Ko li bi te požalio? Ko li bi došao da zapita kako ti je?

6. Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato æu mahnuti rukom svojom na te i pogubiæu te; dosadi mi žaliti.

7. Zato æu ih izvijati vijaèom na vratima zemaljskim, uèiniæu ih sirotima, potræu narod svoj, jer se ne vraæaju s puteva svojih.

8. Više æe mi biti udovica njegovih nego peska morskog, dovešæu im na majke momaèke zatiraèe u podne, i pustiæu iznenada na njih smetnju i strahotu.

9. Iznemoæi æe koja je rodila sedmoro i ispustiæe dušu, sunce æe joj zaæi još za dana, sramiæe se i stideæe se, a ostatak æu njihov dati pod maè pred neprijateljima njihovim, govori Gospod.

10. Teško meni, majko moja, što si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svadja sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davaše u zajam, i opet me svi proklinju.

11. Gospod reèe: Doista, ostatku æe tvom biti dobro, i braniæu te od neprijatelja, kad budeš u nevolji i u teskobi.

12. Eda li æe gvoždje slomiti gvoždje severno i bronzu?

13. Imanje tvoje i blago tvoje daæu da se razgrabi bez cene po svim medjama tvojim, i to za sve grehe tvoje.

14. I odvešæu te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznaješ, jer se raspalio oganj od gneva mog, i goreæe nad vama.

15. Ti znaš, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onih koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gneva; znaj da podnosim rug tebe radi.

16. Kad se nadjoše reèi Tvoje, pojedoh ih, i reè Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama.

17. Ne sedim u veæu podsmevaèkom niti se s njima veselim; sedim sam radi ruke Tvoje, jer si me napunio srdnje.

18. Zašto bol moj jednako traje? I zašto je rana moja smrtna, te neæe da se isceli? Hoæeš li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana?

19. Zato ovako veli Gospod: Ako se obratiš, ja æu te opet postaviti da stojiš preda mnom, ako odvojiš što je dragoceno od rdjavog, biæeš kao usta moja; oni neka se obrate k tebi, a ti se ne obraæaj k njima.

20. I uèiniæu da budeš tom narodu kao jak zid bronzani, i udaraæe na te, ali te neæe nadvladati; jer sam ja s tobom da te èuvam i izbavljam, govori Gospod.

21. I izbaviæu te iz ruku zlih ljudi, i iskupiæu te iz ruku nasilnièkih.