Jeremija 46

1. Reè Gospodnja koja dodje Jeremiji proroku za narode:

2. Za Misirce, za vojsku Faraona Nehaona cara misirskog, koja beše na reci Efratu kod Harkemisa, i razbi je Navuhodonosor car vavilonski èetvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog.

3. Pripravite štite i štitiæe, i idite u boj;

4. Prežite konje, i pojašite, konjici; postavite se sa šlemovima; utrite koplja, oblaèite se u oklope.

5. Zašto ih vidim gde se poplašiše, vraæaju se natrag, junaci njihovi polomiše se i beže bez obzira? Strah je od svuda, govori Gospod.

6. Da ne uteèe laki, niti se izbavi jaki; da se na severu na bregu reke Efrata spotaknu i padnu.

7. Ko je to što se diže kao potok, i vode mu se kolebaju kao reke?

8. Misir se diže kao potok i njegove se vode kolebaju kao reke; i veli: Idem, pokriæu zemlju, zatræu grad i one koji žive u njemu.

9. Izlazite, konji, besnite, kola; i neka izadju junaci, Husi i Fudi, koji nose štitove, i Ludeji, koji nose i natežu luk.

10. Jer je ovaj dan Gospodu Gospodu nad vojskama dan osvete, da se osveti neprijateljima svojim; maè æe ih proždreti i nasitiæe se i opiæe se krvlju njihovom; jer æe biti žrtva Gospoda Gospoda nad vojskama u zemlji severnoj na reci Efratu.

11. Izidji u Galad i uzmi balsama, devojko kæeri misirska; zaludu su ti mnogi lekovi, neæeš se izleèiti.

12. Narodi èuše sramotu tvoju, i vike tvoje puna je zemlja, jer se spotièu junak o junaka, te obojica padaju.

13. Reè koju reèe Gospod Jeremiji proroku o dolasku Navuhodonosora cara vavilonskog da potre zemlju misirsku:

14. Javite u Misiru, i oglasite u Migdolu, oglasite i u Nofu i u Tafnesu, i recite: Stani i pripravi se, jer maè proždre šta je oko tebe.

15. Zašto se povaljaše junaci tvoji? Ne stoje, jer ih Gospod obara.

16. Èini, te se mnogi spotièu i padaju jedan na drugog, i govore: Ustani da se vratimo k narodu svom i na postojbinu svoju ispred maèa nasilnikovog.

17. Vièu onde: Faraon car misirski propade, prodje mu rok.

18. Tako da sam ja živ, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama; kao Tavor medju gorama i kao Karmil na moru doæi æe.

19. Spremi šta ti treba da se seliš, stanovnice, kæeri misirska; jer æe Nof opusteti i spaliæe se da neæe niko živeti u njemu.

20. Misir je lepa junica; ali pogibao ide, ide sa severa.

21. I najamnici su njegovi usred njega kao teoci ugojeni, ali se i oni obrnuše i pobegoše, ne ostaše, jer dodje na njih dan nesreæe njihove, vreme pohodjenja njihovog.

22. Glas æe njihov iæi kao glas zmijinji, jer oni idu s vojskom i doæi æe sa sekirama na nj kao oni koji seku drva.

23. I oni æe poseæi šumu njegovu, govori Gospod, ako joj i nema mere, jer ih je više nego skakavaca i nema im broja.

24. Posrami se kæi misirska, predana je u ruke narodu severnom.

25. Govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja æu pohoditi ljudstvo u Noji, i Faraona i Misir i bogove njegove i careve njegove, Faraona i sve koji se uzdaju u nj.

26. I daæu ih u ruke onima koji traže dušu njihovu, u ruke Navuhodonosoru caru vavilonskom i u ruke slugama njegovim; a posle æe biti naseljen kao pre, govori Gospod.

27. A ti se ne boj, slugo moj Jakove, i ne plaši se, Izrailju, jer evo ja æu te izbaviti iz daleke zemlje i seme tvoje iz zemlje ropstva njegovog; i Jakov æe se vratiti i poèivaæe, i biæe miran i niko ga neæe plašiti.

28. Ti se ne boj, slugo moj Jakove, govori Gospod, jer sam ja s tobom; jer æu uèiniti kraj svim narodima, u koje te prognah, ali tebi neæu uèiniti kraja, nego æu te pokarati s merom, a neæu te ostaviti sasvim bez kara.