Jeremija 5
1. Prodjite po ulicama jerusalimskim, i vidite sada i razberite i potraite po ulicama njegovim, hoæete li naæi èoveka, ima li ko da èini to je pravo i da trai istinu, pa æu oprostiti.
2. Ako i govore: Tako da je iv Gospod! Opet se krivo kunu.
3. Gospode! Ne gledaju li oèi Tvoje na istinu! Bije ih, ali ih ne boli; satire ih, ali neæe da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, neæe da se obrate.
4. I ja rekoh: Siromasi su, ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.
5. Idem k vlasteljima, i njima æu govoriti, jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog; ali i oni izlomie jaram, pokidae sveze.
6. Za to æe ih pobiti lav iz ume, vuk æe ih veèernji potrti, ris æe vrebati kod gradova njihovih, ko god izidje iz njih biæe rastrgnut, jer je mnogo greha njihovih i silni su odmeti njihovi.
7. Kako æu ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostavie mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoe èiniti preljubu, i u kuæu kurvinu stièu se gomilom.
8. Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki re za enom blinjeg svog.
9. Za to li neæu pohoditi? Veli Gospod, i dua moja neæe li se osvetiti takvom narodu?
10. Izadjite mu na zidove i razvalite, ali nemojte sasvim zatrti, skinite mu prevornice, jer nisu Gospodnje.
11. Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin, veli Gospod.
12. Udarie u bah Gospodu i rekoe: Nije tako, neæe nas zlo zadesiti, i neæemo videti maèa ni gladi.
13. A ti proroci otiæi æe u vetar, i reèi nema u njima, njima æe biti tako.
14. Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama: Kad tako govorite, evo ja æu uèiniti da reèi moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te æe ih spaliti.
15. Gle, ja æu dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod, narod jak, narod star, narod kome jezika neæe znati niti æe razumeti ta govori;
16. Kome je tul kao grob otvoren, svi su jaki.
17. I pojeæe letinu tvoju i hleb tvoj, to sinovi tvoji i kæeri tvoje htee jesti, pojeæe ovce tvoje i goveda tvoja, pojeæe vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i maèem æe zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzda.
18. Ali ni tada, veli Gospod, neæu vas sasvim zatrti.
19. Jer kad kaete: Zato nam èini Gospod Bog na sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i sluiste tudjim bogovima u zemlji svojoj, tako æete sluiti tudjincima u zemlji koja nije vaa.
20. Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi, govoreæi:
21. Èujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oèi, a ne vidite, koji imate ui, a ne èujete.
22. Mene li se neæete bojati? Veli Gospod; od mene li neæete drhtati? Koji postavih pesak moru za medju veènom naredbom, i neæe preæi preko nje; ako mu i ustaju vali, neæe nadjaèati, ako i buèe, neæe je preæi.
23. Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno; odstupie i otidoe.
24. Niti rekoe u srcu svom: Bojmo se Gospoda Boga svog, koji nam daje dad rani i pozni na vreme, i èuva nam nedelje odredjene za etvu.
25. Bezakonja vaa odvraæaju to, i gresi vai odbijaju dobro od vas.
26. Jer se nalaze u narodu mom bezbonici, koji vrebaju kao ptièari kad se pritaje, meæu zamke da hvataju ljude.
27. Kao krletka puna ptica tako su kuæe njihove pune prevare; zato postae veliki i obogatie.
28. Ugojie se, sjaju se, mimoilaze zlo, ne èine pravde ni siroèetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima.
29. Zato li neæu pohoditi? Veli Gospod, i dua moja neæe li se osvetiti takvom narodu?
30. Èudo i strahota biva u zemlji.
31. Proroci prorokuju lano, i svetenici gospoduju preko njih, i narodu je mom to milo. A ta æete raditi na posledak?