Jeremija 3
1. Govore: Ako ko pusti enu svoju, i ona otiavi od njega uda se za drugog, hoæe li se onaj vratiti k njoj? Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja? A ti si se kurvala s mnogim milosnicima; ali opet vrati se k meni, veli Gospod.
2. Podigni oèi svoje k visinama, i pogledaj gde se nisi kurvala; na putevima si sedela èekajuæi ih kao Arapin u pustinji, i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloæom svojom.
3. Zato se ustavie dadi, i ne bi poznog dada; ali u tebe bee èelo ene kurve, i ne hte se stideti.
4. Hoæe li odsele vikati k meni: Oèe moj, Ti si vodj mladosti moje?
5. Hoæe li se srditi jednako? Hoæe li se gneviti do veka? Eto, govori, a èini zlo koliko god moe.
6. Jo mi reèe Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video ta uèini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde.
7. I, poto uèini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda.
8. I svide mi se za sve to to uèini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva.
9. I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer èinjae preljubu s kamenom i s drvetom.
10. I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lano, govori Gospod.
11. Za to mi reèe Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se vie nego nevernica Juda.
12. Idi i vièi ove reèi k severu, i reci: Vrati se, odmetnice Izrailju, veli Gospod, i neæu pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod, neæu se gneviti do veka.
13. Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svom, te si tumarala k tudjima pod svako drvo zeleno, i niste sluali glas moj, veli Gospod.
14. Obratite se, sinovi odmetnici, veli Gospod, jer sam ja mu va, i uzeæu vas, jednog iz grada i dva iz porodice, i odveæu vas u Sion.
15. I daæu vam pastire po srcu svom, koji æe vas pasti znanjem i razumom.
16. I kad se umnoite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, neæe vie govoriti: Kovèeg zaveta Gospodnjeg; niti æe im dolaziti na um niti æe ga pominjati, niti æe hoditi k njemu, niti æe ga vie opravljati.
17. U to æe se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi æe se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i neæe vie iæi po misli srca svog zlog.
18. U to æe vreme dom Judin iæi s domom Izrailjevim, i doæi æe zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vaim.
19. Ali ja rekoh: Kako bih te postavio medju sinove i dao ti zemlju eljenu, krasno nasledstvo mnotva naroda? I rekoh: Ti æe me zvati: Oèe moj; i neæe se odvratiti od mene.
20. Doista kao to ena izneveri druga svog, tako izneveriste mene, dome Izrailjev, veli Gospod.
21. Glas po visokim mestima neka se èuje, plaè, molbe sinova Izrailjevih, jer prevratie put svoj, zaboravie Gospoda Boga svog.
22. Vratite se, sinovi odmetnici, i isceliæu odmete vae. Evo, mi idemo k Tebi, jer si Ti Gospod Bog na.
23. Doista, zaludu su humovi, mnotvo gora; doista, u Gospodu je Bogu naem spasenje Izrailjevo.
24. Jer ta sramota prodre trud otaca naih od detinjstva naeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kæeri njihove.
25. Leimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug na; jer Gospodu Bogu svom greismo mi i oci nai od detinjstva svog do danas, i ne sluasmo glas Gospoda Boga svog.