Jeremija 25
1. Reè koja dodje Jeremiji za sav narod Judin èetvrte godine Joakima sina Josijinog cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara vavilonskog,
2. Koju reèe Jeremija prorok svemu narodu Judinom i svim stanovnicima jerusalimskim, govoreæi:
3. Od trinaeste godine Josije sina Amonovog cara Judinog do danas, za ove dvadeset i tri godine, dolazi mi reè Gospodnja i govorih vam zarana jednako, ali ne posluaste.
4. I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne posluaste, niti prignuste uha svog da biste èuli.
5. I govorahu: Vratite se svaki sa svog puta zlog i od zloæe dela svojih, pa æete ostati u zemlji koju dade Gospod vama i ocima vaim od veka do veka.
6. I ne idite za drugim bogovima da im sluite i da im se klanjate i ne gnevite me delom ruku svojih, i neæu vam uèiniti zla.
7. Ali me ne posluaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo.
8. Za to ovako veli Gospod nad vojskama: to ne posluaste moje reèi,
9. Evo, ja æu poslati po sve narode severne, govori Gospod, i po Navuhodonosora cara vavilonskog slugu svog, i doveæu ih na tu zemlju i na stanovnike njene, i na sve te narode okolne, koje æu zatrti, i uèiniæu da budu èudo i podsmeh i pusto veèna.
10. I uèiniæu da nestane medju njima glas radostan i glas veseo, glas enikov i glas nevestin, lupa od rvanja i svetlost od ika.
11. I sva æe ta zemlja biti pusto i èudo, i ti æe narodi sluiti caru vavilonskom sedamdeset godina.
12. A kad se navri sedamdeset godina, onda æu pohoditi cara vavilonskog i onaj narod, govori Gospod, za bezakonje njihovo, i zemlju haldejsku, i obratiæu je u pusto veènu.
13. I pustiæu na tu zemlju sve to sam govorio o njoj, sve to je napisano u ovoj knjizi, to prorokova Jeremija za sve narode.
14. Jer æe veliki narodi i silni carevi i njih pokoriti; tada æu im platiti po delima njihovim i po onom to su èinili rukama svojim.
15. Jer ovako mi reèe Gospod Bog Izrailjev: Uzmi iz moje ruke èau vina, ovog gneva, i napoj iz nje sve narode ka kojima te ja poaljem.
16. Neka piju i smetu se i polude od otrog maèa koji æu ja poslati medju njih.
17. I uzeh èau iz ruke Gospodu, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod:
18. Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pusto i èudo i podsmeh i uklin, kao to je danas,
19. Faraona cara misirskog i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov,
20. I svu meavinu, i sve careve zemlje Uza, sve careve zemlje filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak od Azota,
21. Edomce i Moavce i sinove Amonove,
22. I sve careve tirske i sve careve sidonske i careve na ostrvima preko mora,
23. Dedana i Temu i Vuza, i sve koji se s kraja striu,
24. I sve careve arapske i sve careve od meavine koji ive u pustinji,
25. I sve careve zimrijske, i sve careve elamske, i sve careve midske,
26. I sve careve severne, koji su blizu i koji su daleko, kako jednog tako drugog, i sva carstva zemaljska to su po zemlji; a car sisaki piæe posle njih.
27. I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od maèa koji æu pustiti medju vas.
28. Ako li ne bi hteli uzeti èau iz ruke tvoje da piju, tada im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Zaista æete piti.
29. Jer evo poèinjem putati zlo na grad koji se naziva mojim imenom, a vi li æete ostati bez kara? Neæete ostati bez kara, jer æu dozvati maè na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama.
30. Ti dakle prorokuj im sve ove reèi i reci im: Gospod æe s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustiæe glas svoj, silno æe riknuti iz stana svog, kao oni to gaze grodje podignuæe viku na sve stanovnike zemaljske.
31. Proæi æe graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbonike æe dati pod maè, govori Gospod.
32. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, nevolja æe poæi od naroda do naroda, i velik æe se vihor podignuti od krajeva zemaljskih.
33. I u onaj æe dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, neæe biti oplakani, niti æe se pokupiti i pogrepsti, biæe gnoj po zemlji.
34. Ridajte, pastiri, i vièite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navrie vai dani da budete poklani, i da se razaspete, i paæete kao skupocen sud.
35. I neæe biti utoèita pastirima, ni izbavljenja glavarima od stada.
36. Vikaæe pastiri i ridaæe glavari od stada, jer æe potrti Gospod pau njihovu.
37. I razvaliæe se mirni torovi od estokog gneva Gospodnjeg.
38. Kao laviæ ostavio je ator svoj, jer æe zemlja njihova opusteti od estine nasilnikove i od ljutog gneva njegovog.