Jeremija 52
1. Dvadeset i jedna godina bee Sedekiji kad poèe carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu bee ime Amutala, kæi Jeremijina, iz Livne.
2. On èinjae to je zlo pred Gospodom sasvim kako je èinio Joakim.
3. Jer od gneva Gospodnjeg zbi se Jerusalimu i Judi, te ih odbaci ispred sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.
4. I tako, devete godine njegova carovanja, desetog dana dodje Navuhodonosor car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim; i stadoe u logor pod njim, i naèinie opkope oko njega.
5. I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.
6. I devetog dana, èetvrtog meseca, nasta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemae hleba.
7. Tada grad bi provaljen, i vojnici svi pobegoe i izidjoe iz grada noæu na vrata izmedju dva zida uz vrt carev, a Haldejci behu svuda oko grada; i otidoe putem k pustinji.
8. Ali vojska haldejska potera cara, i stigoe Sedekiju u polju jerihonskom, a sva vojska to bee s njim razbee se od njega.
9. I uhvatie cara i odvedoe ga k caru vavilonskom u Rivlu u zemlji ematskoj; i onde mu sudi.
10. I pokla car vavilonski sinove Sedekijine na njegove oèi, i sve knezove Judine pokla u Rivli.
11. I Sedekiji iskopa oèi, i svezav ga u dvoje verige bronzane odvede ga car vavilonski u Vavilon i metnu ga u tamnicu gde osta do smrti svoje.
12. A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dodje u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik straarski, koji sluae caru vavilonskom.
13. I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuæe popali ognjem.
14. I sve zidove jerusalimske u naokolo razvali sva vojska haldejska to bee sa zapovednikom straarskim.
15. A narod siromani i ostatak naroda to osta u gradu, i prebege to prebegoe k caru vavilonskom, i ostali prosti narod, odvede Nevuzardan, zapovednik straarski.
16. Samo od siromanog naroda u zemlji ostavi Nevuzardan zapovednik straarski koji æe biti vinogradari i ratari.
17. I stupove bronzane to behu u domu Gospodnjem, i podnoja i more bronzano koje bee u domu Gospodnjem, izlomie Haldejci, i bronzu od njih odnesoe u Vavilon.
18. I lonce i lopate i viljuke i kotliæe i kadionice i sve sve sudove bronzane kojima sluahu, uzee.
19. I umivaonice i kleta s kotliæima i loncima i sveænjacima i kadionicama i èaama, ta god bee zlatno i ta god bee srebrno, uze zapovednik straarski.
20. Dva stupa, jedno more, i dvanaest volova bronzanih to behu pod podnojima, to naèini car Solomun za dom Gospodnji, ne bee mere bronzi od svih tih sudova.
21. A stupovi behu svaki od osamnaest lakata u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata, a èetiri prsta bee svaki debeo i upalj;
22. I ozgo na njemu bee oglavlje bronzano, i oglavlje bee visoko pet lakata, i pletenica i ipci oko oglavlja, sve od bronze; takav bee i drugi stup sa ipcima.
23. I bee devedeset i est ipaka sa svake strane; svega ipaka na pletenici u naokolo bee sto.
24. Uze zapovednik straarski i Seraju, prvog svetenika, i Sofoniju, drugog svetenika, i tri vratara.
25. A iz grada uze jednog dvoranina, koji bee nad vojnicima, i sedam ljudi koji stajahu pred carem, koji se nadjoe u gradu, i prvog pisara vojnièkog, koji popisivae narod po zemlji u vojsku, i ezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nadjoe u gradu.
26. Uze ih Nevuzardan zapovednik straarski i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.
27. A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.
28. Ovo je narod to ga preseli Navuhodonosor: sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judinajca;
29. Godine osamnaeste Navuhodonosorove preseli iz Jerusalima osam stotina i trideset i dve due;
30. Godine dvadeset treæe Navuhodonosorove preseli Nevuzardan zapovednik straarski Judinajaca sedam stotina i èetrdeset i pet dua; svega èetiri hiljade i est stotina dua.
31. A trideset sedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivi se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.
32. I lepo govori s njim, i namesti mu presto vie prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.
33. I promeni mu haljine tamnièke, i on jedjae svagda s njim svega veka svog.
34. I hrana mu se jednako davae od cara vavilonskog, svaki dan, svega veka njegovog do smrti njegove.