Jeremija 17
1. Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploèi srca njihovog i na rogovima oltara vaih,
2. Da se sinovi njihovi seæaju oltara njihovih i lugova njihovih pod zelenim drvetima, na visokim humovima.
3. Goro s poljem, daæu imanje tvoje, sve blago tvoje daæu da se razgrabi, visine tvoje, za greh po svim medjama tvojim.
4. I ti æe i koji su s tobom ostaviti nasledstvo svoje, koje sam ti dao, i uèiniæu da slui neprijateljima svojim u zemlji koje ne poznaje; jer ste raspalili oganj gneva mog, koji æe goreti do veka.
5. Ovako veli Gospod: Da je proklet èovek koji se uzda u èoveka i koji stavlja telo sebi za miicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo.
6. Jer æe biti kao vres u pustinji, koji ne oseæa kad dodje dobro, nego stoji u pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne ivi.
7. Blago èoveku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica.
8. Jer æe biti kao drvo usadjeno kraj vode i koje niz potok puta ile svoje, koje ne oseæa kad dodje pripeka, nego mu se list zeleni, i sune godine ne brine se i ne prestaje radjati rod.
9. Srce je prevarno vie svega i opako: ko æe ga poznati?
10. Ja Gospod ispitujem srca i iskuavam bubrege, da bih dao svakome prema putevima njegovim i po plodu dela njegovih.
11. Kao to jarebica lei na jajima ali ne izlee, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviæe ga i najposle æe biti lud.
12. Mesto je svetinje nae presto slave, visoko mesto od poèetka.
13. Nado Izrailjeva, Gospode! Svi koji Te ostavljaju neka se posrame; koji odstupaju od mene, neka se zapiu na zemlji, jer ostavie izvor vode ive, Gospoda.
14. Isceli me, Gospode, i biæu isceljen; izbavi me, i biæu izbavljen, jer si Ti hvala moja.
15. Gle, oni mi govore: Gde je reè Gospodnja? Neka dodje.
16. A ja se ne zatezah iæi za Tobom kao pastir, i dan alosni ne eleh, Ti zna; ta je god izalo iz usta mojih, pred Tobom je.
17. Ne budi mi strah, Ti si utoèite moje u zlu.
18. Neka se posrame koji me gone, a ja ne; neka se oni uplae, a ja ne; pusti na njih zli dan, i dvostrukim polomom polomi ih.
19. Ovako mi reèe Gospod: Idi, i stani na vrata sinova narodnih, na koja ulaze carevi Judini i na koja izlaze, i na svaka vrata jerusalimska.
20. I reci im: Èujte reè Gospodnju, carevi Judini i svi Judinajci i svi Jerusalimljani, koji ulazite na ova vrata.
21. Ovako veli Gospod: Èuvajte se da ne nosite breme u subotu i ne unosite na vrata jerusalimska.
22. I ne iznosite bremena iz kuæa svojih u subotu, i nikakav posao ne radite, nego svetite subotu, kao to sam zapovedio ocima vaim.
23. Ali ne posluae niti prignue uha svog, nego otvrdnue vratom svojim da ne posluaju i ne prime nauke.
24. Ako me posluate, govori Gospod, da ne nosite bremena na vrata ovog grada u subotu, nego svetite subotu ne radeæi u nju nikakav posao,
25. Tada æe ulaziti na vrata grada ovog carevi i knezovi, koji sede na prestolu Davidovom, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, Judinajci i Jerusalimljani, i stajaæe ovaj grad do veka.
26. I dolaziæe iz gradova Judinih i iz okoline jerusalimske, i iz zemlje Venijaminove, i iz ravnice i iz gora i s juga, i donosiæe rtve paljenice i prinose s darom i kadom, i rtve zahvalne donosiæe u dom Gospodnji.
27. Ako li me ne posluate da svetite subotu i ne nosite bremena ulazeæi na vrata jerusalimska u subotu, onda æu raspaliti oganj na vratima njegovim, koji æe upaliti dvorove jerusalimske i neæe se ugasiti.