Jeremija 34
1. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda, kad Navuhodonosor car vavilonski i sva vojska njegova, i sva carstva zemaljska koja behu pod njegovom vlaæu, i svi narodi vojevahu na Jerusalim i na sve gradove njegove, i reèe:
2. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Idi i kai Sedekiji, caru Judinom, i reci mu: Ovako veli Gospod: Evo, ja æu predati taj grad u ruke caru vavilonskom, i on æe ga spaliti ognjem.
3. A ti neæe uteæi iz njegove ruke, nego æe biti uhvaæen i predan u njegove ruke, i oèi æe se tvoje videti s oèima cara vavilonskog i njegova æe usta govoriti s tvojim ustima, i otiæi æe u Vavilon.
4. Ali èuj reè Gospodnju, Sedekija care Judin; ovako veli Gospod za te: Neæe poginuti od maèa.
5. Nego æe umreti na miru, i kao to palie ocima tvojim, predjanjim carevima, koji su bili pre tebe, tako æe paliti i tebi, i naricaæe za tobom: Jaoh gospodaru! Jer ja rekoh ovo, govori Gospod.
6. I kaza Jeremija prorok Sedekiji caru Judinom sve ove reèi u Jerusalimu.
7. A vojska cara vavilonskog udarae na Jerusalim i na sve ostale gradove Judine, na Lahis i Aziku, jer ti behu ostali tvrdi gradovi izmedju gradova Judinih.
8. Reè koja dodje Jeremiji od Gospoda kad car Sedekija uèini zavet sa svim narodom koji bee u Jerusalimu da im proglasi slobodu,
9. Da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, Jevrejina i Jevrejku, da ni u koga ne bude rob Judinajac, brat njegov.
10. I posluae svi knezovi i sav narod, koji prista na zavet, da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, da im ne budu vie robovi, posluae i otpustie.
11. A posle, opet, stae uzimati robove i robinje, koje behu otpustili na volju, i nagonie ih da im budu robovi i robinje.
12. I dodje reè Gospodnja Jeremiji od Gospoda govoreæi:
13. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja uèinih zavet s ocima vaim kad vas izvedoh iz zemlje misirske, iz doma ropskog, govoreæi:
14. Kad se svruje sedma godina, otputajte svaki brata svog Jevrejina koji ti se bude prodao i sluio ti est godina, otpusti ga slobodnog od sebe. Ali ne posluae me oci vai niti prignue uha svog.
15. I vi se bejaste sada obratili i uèinili to je pravo preda mnom proglasivi slobodu svaki blinjemu svom, uèinivi zavet preda mnom u domu koji se zove mojim imenom.
16. Ali udariste natrag i pogrdiste ime moje uzevi opet svaki roba svog i robinju svoju, koje bejaste otpustili slobodne na njihovu volju, i nateraste ih da vam budu robovi i robinje.
17. Zato ovako veli Gospod: Vi ne posluaste mene da proglasite slobodu svaki bratu svom i blinjemu svom; evo, ja proglaujem slobodu suprot vama, govori Gospod, maèu, pomoru i gladi, i predaæu vas da se potucate po svim carstvima zemaljskim.
18. I predaæu ljude koji prestupie moj zavet, koji ne izvrie reèi zaveta koji uèinie preda mnom, rasekavi tele na dvoje i proavi izmedju polovina,
19. Knezove Judine i knezove jerusalimske, dvorane i svetenike i sav narod ove zemlje, koji prodjoe izmedju polovina onog teleta,
20. Predaæu ih u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji trae duu njihovu, i mrtva æe tela njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
21. I Sedekiju, cara Judinog, i knezove njegove predaæu u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji trae duu njihovu, u ruke vojsci cara vavilonskog, koja se vratila od vas.
22. Evo, ja æu im zapovediti, veli Gospod, i doveæu ih opet na ovaj grad, i biæe ga i uzeæe ga i spaliæe ga ognjem; i gradove Judine obratiæu u pusto da niko neæe stanovati u njima.